Izvor: Politika, 08.Feb.2014, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta sve čeka budućeg ministra privrede

Završetak privatizacije, rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, poboljšanje poslovnog ambijenta, samo su neki od izazova

Ko god nakon izbora bude seo u fotelju ministra privrede, sačekaće ga problemi koji su predugo bili gurani pod tepih i suočiće se sa ozbiljnom situacijom u kojoj se nalazi srpska ekonomija.

Najpre će morati da se pozabavi konačnim završetkom procesa privatizacije u našoj zemlji, koji traje gotovo 14 godina. Taj posao neće biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nimalo lak, jer je u nadležnosti Agencije za privatizaciju i dalje oko 400 preduzeća. Naslednik Saše Radulovića moraće da reši i sudbinu 153 preduzeća u restrukturiranju koja trenutno uglavnom žive od subvencija iz budžeta.

Kako nas ona koštaju oko 700 miliona evra godišnje, a budžetski deficit je sve veći, novi ministar će to konačno morati da preseče. Rok za rešavanje problema ovih preduzeća zakonom je oročen na kraj juna ove godine, ali sve je više izvesno da taj posao neće biti završen na vreme.

Dalje, iako svaki sistem i razvoj zemlje počivaju pre svega na domaćem biznisu i domaćim investicijama, veoma bitan faktor su strane direktne investicije. Bilansi za 2013. godinu još nisu gotovi, ali strane investicije su prema preliminarnim procenama ispod milijardu evra.

Ukoliko želimo da se to promeni, moraćemo da nastavimo da poboljšavamo poslovni ambijent, da olakšavamo poslovanje i da postepeno smanjujemo namete na rad, kako bi više stranih investicija došlo u Srbiju. Sve to je posao cele buduće Vlade Srbije, ali i ministra privrede i u tome su saglasni svi koji se bave privatnim biznisom.

Kakav je fotorobot budućeg ministra privrede? Šta osim ovih problema sa kojima će morati da se suoči, od njega očekuju privrednici i sindikati? Da li su reforme Saše Radulovića bile pogrešne ili je pogrešan bio trenutak, pa se očekuje da će naslednik nastaviti da radi ono što je već započeto?

– I sledeći ministar privrede imaće pred sobom nezahvalan zadatak da sa ograničenim resursima i malo instrumenata za sprovođenje državne politike obezbedi privredni rast. Na koju god stranu da se okrene i na koji god problem da se usmeri, suočiće se sa tim da je nešto u resoru nekog drugog ministarstva. Tako je sa radnim zakonodavstvom, građevinskim dozvolama, poreskim i parafiskalnim opterećenjem privrede, koordinacijom inspekcijskog nadzora, javnim preduzećima, pa i sa sivom ekonomijom – smatra Dušan Vasiljević, direktor tima za regulatorne reforme u privredi, u okviru „USAID-a” (Projekat za bolje uslove poslovanja).

Kako očekuju eksperti „USAID-a”, najveći deo vremena, energije i resursa ministarstva privrede, makar do kraja ove godine, odlaziće na sprovođenje postupka restrukturiranja preduzeća koja su u tom statusu već godinama.

– Rezultati tog procesa će u velikoj meri odrediti da li će naša ekonomije da krene linijom zdravog i održivog rasta. Već sada znamo da će predmet najvećeg sporenja u stručnoj javnosti biti način privlačenja stranih investicija i subvencionisanje privrede – zaključuje Vasiljević.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, takođe smatra da budućem ministru privrede neće biti nimalo lako ukoliko bi da svoj posao dobro radi.

– Novi ministar će morati što pre da završi proces privatizacije i restrukturiranje preduzeća gubitaša kako bi se ostvarile budžetske uštede i smanjilo zaduživanje države. Jer, država te dugove uvek kroz veće poreze prelije na privrednike – smatra Rajić, dodajući da bi budući ministar privrede morao često da bude u kontaktu sa vlasnicima malih i srednjih preduzeća, jer te firme nose našu ekonomiju.

– Ali, problem je to što budući ministar, ko god on bude bio, neće moći sve sam, odnosno bez ministarstava finansija, rada, pa i građevine. Ukoliko ne bude bilo političkog konsenzusa za reforme i novi ministar sam bude probao da menja stvari, bojim se da će proći kao Radulović – ocenjuje Rajić.

Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, od budućeg ministra privrede ima dve vrste očekivanja – i kao građanin i kao prvi čovek sindikalne organizacije.

– Kao građanin očekujem razuman plan. Da nam neko kaže zašto smo ovde i šta će da radi i da menja. Pa ako zaista mora da bude bolno, neka bude. Ali, da se o tome otvoreno i detaljno govori i, naravno, uz punu podršku vlade, a ne sam kako je to činio bivši ministar Radulović – odgovara Čanak.

Kao sindikalac kaže da je rezove najlakše praviti u radnoj snazi.

– Ali, to nije rešenje, jer mi već imamo veliki broj nezaposlenih i tako bismo samo pogoršali situaciju. Očekujem druge načine rešavanja privrednih problema – zaključuje on.

Stefan Despotović

objavljeno: 08.02.2014.

Nastavak na Politika...