Izvor: B92, 22.Okt.2014, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je Hrvatima važno kad kupuju?
Hrvatskim potrošačima je u odlučivanju prilikom kupovine najbitnija cena, kvalitet, ljubaznost prodavca, geografsko poreklo, dizajn, ali i mesto za parking.
To je pokazalo najnovije istraživanje švajcarske organizacije ICERTIAS i hrvatske kompanije Axios, prema kojem je ljubaznost i kompetentnost trgovca hrvatskim kupcima znatno važnija kod nabavke usluga nego kod kupovine proizvoda.
Na pitanje bez unapred ponuđenih odgovora, o tome šta im je najbitnije kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << doneli konačnu odluku o samoj kupovini, najveći broj ispitanika, 38,1 odsto, odgovorio je da je to kvalitet, cenu je navelo 31,5 odsto ispitanika, a novac - 3,2 odsto ispitanika.
Za 4,8 odsto njih presudan faktor pri odlučivanju o kupovini je potreba, za 1,7 odsto njih motiv je (besplatno) parking mesto, izgled proizvoda je važan za 1,6 odsto kupaca a funkcionalnost, takođe za 1,6 odsto anketiranih.
I dok kod nabavke proizvoda potrošači stavljaju kvalitet neznatno ispred cene, kod finalne odluke o odabiru usluga, čini se da cena ima važniji uticaj.
Osim otvorenih pitanja anketiranima su posebno data i pitanja zatvorenog tipa - s predhotno definisanim i tačno ponudjenim gotovim odgovorima. Kod pitanja: "Šta je vama danas najbitnije prilikom odabira i kupovine proizvoda?", čak 42,8 odsto ispitanika odabralo je odgovor: "Odnos cene i kvaliteta".
Na drugom mestu je ponuđeni odgovor "Kvalitet i pouzdanost samog proizvoda" sa 16 odsto ispitanika; 8,9 odsto njih odabralo je ponuđeni odgovor: "Radije kupujem domaće proizvode"; 8,9 odsto odabralo je odgovor: "Kvalitet korisničke podrške (npr. kvalitet i dostupnost servisa, mogućnost zamene i slično), "cena samog proizvoda" - 7,2 odsto.
Zanimljivo da je jedva 0,4 odsto ispitanika kod ovog pitanja odabralo odgovor: "Ljubaznost trgovca koji prodaje".
Istraživanje je sprovedeno tokom septembra i bilo je vezano prvenstveno za primarne "okidače" za kupovinu kod domaćih potrošača. Anketiranje za potrebe ovog istraživanja sprovedeno je na uzorku od ukupno 1.200 ispitanika starijih od 15 godina na području cele Hrvatske putem onlajn ankete u periodu od 15. do 29. septembra.
.jpg)
