Izvor: GdeInvestirati.com, 24.Okt.2014, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta donosi rebalans budžeta?

BEOGRAD - Ovu godinu ćemo završiti sa minusom u državnoj kasi od 225 milijardi dinara, što je gotovo 43 milijarde više nego što je bilo predviđeno budžetom.

Naime, podbacili su prihodi od poreza i akciza, dok je na drugoj strani rebalansom predviđeno više novca za subvencije.

Fiskalni savet procenjuje da će minus u budžetu biti još veći, tačnije oko 300 milijardi dinara, jer, kako kažu, u rebalansu nisu prikazani svi troškovi koji su već >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << napravljeni za javna i državna preduzeća i za banke.

Rebalans je u stvari usklađivanje budžetskog plana sa realnošću. Tako je decembra prošle godine, kada je budžet usvojen, istaknuto da se subvencije smanjuju za tri milijarde dinara – a u rebalansu piše da će biti gotovo 13 milijardi dinara veće.

"Imamo obaveze koje moramo da realizujemo s obzirom na to da nisu dobro planirane u budžetu. Videćete u budžetu koliko će biti promena", kaže ministar privrede Željko Sertić.

Prema rebalansu, subvencije "Železnici" i "Putevima Srbije" iste su kao i u budžetu. Poljoprivredi su manje za 700 miliona dinara, a povećane su za turizam i kulturu. Ipak, najviše su povećane subvencije za privredu, gotovo devet i po milijardi dinara.

Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta kaže da je najveći deo otplata duga bankama za prethodni reprogram subvencionisanih kredita.

U Fiskalnom savetu kao najveću manu rebalansa vide to što nisu prikazani svi troškovi. Petrović kaže da deficit ne iznosi 225 milijardi već 300 milijardi.

"Ono što nije uključeno jesu troškovi za gubitke javnih preduzeća i za državne banke. To je ono što se kaže da se knjiži ispod crte", objašava Petrović.

Kaže da je glavni efekat rebalansa smanjenje plata i penzija, ali da to može da se oseti samo u novembru.

"Tako da tu nema velikog efekta. Međutim, veoma je značajno što se rebalans sada donosi jer se time najzad preduzima nešto što jeste bolno ali i neophodno. To značajno povećava naše šanse u pregovorima sa MMF-om", ističe Petrović.

Smanjenjem penzija i plata svima u javnom sektoru – i nezavisnim institucijama i javnim preduzećima, do kraja godine uštedeće se tri do četiri milijarde dinara. A naredne 26 milijardi dinara na platama i 25 milijardi na penzijama.

Nastavak na GdeInvestirati.com...