Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Mar.2015, 13:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slatke uredbe na štetu paora

Od 5. oktobra do danas Srbija je imala deset ministara poljoprivrede i skoro svaki od njih predložio je makar jednu uredbu kojom se branio izvoz, odobravale uvozne kvote, ili su se zemljoradnicima na sporan način nadoknadili troškovi za gorivo, seme i mineralno đubrivo, pokazuje istraživanje RTV Vojvodine.

Dragan Jocić iz Turije, opština Srbobran, na nekoliko stotina hektara zemlje godinama uzgaja šećernu repu. Jocić je jedan od brojnih poljoprivrednih proizvođača iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Vojvodine koji su šećernu repu izvozili u Hrvatsku i koji su 2012. pretrpeli značajnu finansijsku štetu jer je Republika Srbija kratkoročno zabranila izvoz šećerne repe.

"Oštećen sam na taj način što je u Hrvatskoj bila neuporedivo viša cena nego kod nas. Hrvati su plaćali 50 evra po toni dok se u Srbiji otkupljivala za 40 evra po toni. Pošto sam 2012. morao da našim šećeranama predam repu oštećen sam za priličnu svotu novca" rekao je Jocić RTV Vojvodine.

Podaci Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je 2012. na preko 10.000 hektara vojvođanskih oranica bila posejana šećerna repa ugovorena za preradu u dve hrvatske šećerane - Osijek i Županja.

Podsećamo, Vlada Srbije 6. septembra 2012. usvojila je Uredbu o zabrani izvoza soje, suncokreta i šećerne repe.

U obrazloženju Ministarstva poljoprivrede tvrdilo se da će usled suše rod šećerne repe biti znatno umanjen te da će umesto očekivanih 450.000 tona proizvodnja šećera iznositi oko 300.000 tona.

"Postoji mogućnost da dođe u pitanje količina raspoloživa za preferencijalni izvoz šećera u EU, kao i snabdevenost domaćeg tržišta ovom važnom životnom namirnicom", stajalo je u obrazloženju Ministarstva.

Usvajanje Uredbe izazvalo je žestoke reakcije dela domaće kao i javnosti u Hrvatskoj. I dok su mediji sa obe strane granice izveštavali o takozvanom šećernom ratu, Tvornica šećera Osijek protiv Republike Srbije pokrenula je postupak pred Međunarodnim trgovinskim sudom u Parizu. Osiječka šećerana od Srbije traži obeštećenje od 12 miliona evra a konačnu odluku u sporu, sud bi trebalo da donese sredinom 2015.

Domaći i mediji iz Hrvatske kao ključne aktere koji su uticali na usvajanje sporne Uredbe isticali su Miodraga Kostića, vlasnika MK Grupe koja proizvodi oko 60 odsto domaćeg šećera i tadašnjeg ministra poljoprivrede Gorana Kneževića.

Sastanci u kabinetu

Kako nam je potvrdio Ivan Živkov, nekadašnji šef kabineta Gorana Kneževića, vlasnik MK Grupe tokom leta je dva puta boravio u kabinetu ministra poljoprivrede.

"Vlada je izabrana krajem jula a čitav avgust je prošao u traženju rešenja tada aktuelnog problema – suše. Na kraju tog perioda Vlada je usvojila zaključak o merama ublažavanja posledica suše I jednu uredbu o zabrani izvoza šećerne repe, suncokreta i soje. U tom periodu Miodrag Kostić dolazio je u ministarstvo I imao nasamo sastanke sa Goranom Kneževićem. Treba imati u vidu da se njih dvojica poznaju još od sredine devedesetih godina, kada je Knežević bio funkcioner DS a Kostić direktor te stranke. Zbog tog njihovog poznanstva niko te njihove susrete nije doživljavao kao iznenađenje", kaže Živkov za RTV Vojvodine.

Ni posle brojnih pokušaja Goran Knežević i Miodrag Kostić nisu odgovorili na pitanja RTV Vojvodine o okolnostima koje su dovele do usvajanja Uredbe kao i njenim posledicama.

"Ukoliko su domaće potrebe oko 220.000 tona šećera a očekivana proizvodnja za 2012. bila je oko 300.000 tona, na koji način je onda bilo ugroženo domaće tržište", glasilo je jedno od pitanja RTV Vojvodine na koje Knežević nije odgovorio.

Pred poslanicima Skupštine Srbije, 27.09.2012. Goran Knežević je rekao da "nisu tačne tvrdnje koje poslednjih dana možemo pročitati u medijima da je ova Uredba usvojena zarad zaštite interesa prerađivača, tajkuna ili kako ih već zovu. Vlada Srbije radi u zaštiti interesa svih građana".

"Ponekad su toliko bahata objašnjenja da nemam reči. Iz priloženog se zna kolika je potrošnja šećera u Srbiji. Tačno je biće ugrožena kvota za izvoz šećera u EU a jednom ako izgubimo kvotu izvoza šećera onda je teško možemo povratiti i verovatno je to bila relacija zašto je takav postupak. Problem je što je u takvoj preraspodeli kolača sa cenama našeg šećera na evropskom tržištu oštećen običan poljoprivredni proizvođač" kaže prof. dr Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.

Za Jana Husarika iz Udruženja banatskih paora stanje u poljoprivredi često se reguliše Uredbama čije su posledice uglavnom štetne po poljoprivredne proizvođače.

"Mi smo dnevno u situaciji da odgovaramo na uredbe i da pokušavamo da ih ispravimo. Da ih dovedemo u neko funkcionalno stanje i mnogo energije se gubi na sve to. I što je najžalije sve te primedbe budu saslušane ali ne i inkorporirane u sam tekst uredbe" kaže Husarik za RTV Vojvodine.

Čija je politička odgovornost

Podsećamo, kada je 2007. zabeležena je rekordna cena pšenice i kukuruza na svetskim tržištima Vlada je, sa obrazloženjem da će biti ugroženo domaće tržište, donela Uredbu o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Na taj način zemljoradnicima je nametnuta znatno niža otkupna cena te su se tržišni viškovi našli u silosima velikih trgovaca i mlinova.

U martu 2011. ministar poljoprivrede Dušan Petrović donosi uredbu o zabrani izvoza pšenice i brašna. Obrazloženje ministra Petrovića glasilo je da je Uredba neophodna kako bi se stabilizovalo domaće tržište. Ta Uredba poremetila je trgovinske odnose sa Crnom Gorom čiji su predstavnici tvrdili da Srbija ne poštuje CEFTA sporazum.

Ministar Dušan Petrović 2012. predložio je i Uredbu o regresiranju dizel goriva koja je omogućila samo jednoj kompaniji - Naftnoj industriji Srbije, da poljoprivrednike snabdeva gorivom.

Svakako jedna od trenutno najpoznatijih afera koje se odnose na državne intervencije jeste Uredba o regresiranju mineralnog đubriva zbog koje se vodi sudski postupak protiv bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina i njegovih saradnika.

Sudski postupak protiv Dragina otvorio je ključno pitanje - političke odgovornosti za način njihovog usvajanja, odnosno da li je moguće da se Uredbe usvoje bez znanja političkog vrha?

Za advokata Slobodana Beljanskog, nekadašnjeg člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, afere pokazuju da proces usvajanja uredbi mora biti transparentniji a uticaj političara na njihovo usvajanje je nesumnjiv!

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...