Samit o moći i nemoći  

Nesložan, oktet najrazvijenijih zemalja pokušaće ove sedmice na Samitu G8 u Japanu da potvrdi do juče neprikosnoveni status lidera današnjeg globalnog poretka

Velelepni japanski hotel „Vindzor”, 800 kilometara severno od Tokija na ostrvu Hokaido, ove sedmice je arena istorijskog samita Grupacije osam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najrazvijenijih zemalja sveta, na kome oktet treba da dokaže svoj, do juče neprikosnoveni, status lidera današnjeg globalnog poretka.

Svet je danas dramatično drugačiji nego u vreme lanjskog samita G8 u nemačkom letovalištu Hajligendamu, ističe američki dnevnik „Volstrit džornal”, upozoravajući da očekivanja od tekućeg samita, uprkos broju zvanica i njihovom međunarodnom rejtingu, ne bi trebalo da budu velika.

Da razmotre pomoć Africi, goruća globalna politička i ekonomska pitanja, paprenu cenu goriva i hrane, razorne efekte otopljavanja... lideri G8 pozvali su, naime, ovog puta u letovalište na obali jezera Tojako, najveći broj učesnika „sa strane” u istoriji okupljanja okteta.

Na spisku gostiju „osmorice” našli su se najviši predstavnici Kine, Indije, Brazila, Meksika Australije, Južne Koreje, Indonezije, plus sedam afričkih lidera, ovog puta iz Južnoafričke Republike, Nigerije, Alžira, Etiopije, Gane, Senegala i Tanzanije, ukupno 22 šefa države!

Impozantni skup, koji obezbeđuje čak 21.000 japanskih policajaca, ipak je sudbonosno krnjeg sastava. Debata o sve skupljoj nafti i hrani vodiće se na Hokiadu, bez predstavnika Udruženja 13 vodećih svetskih izvoznica petroleuma, OPEK- a kao i bez niza država Jugoistočne Azije, čije su odluke o subvencionisanju cena crnog zlata i hrane uticale na sadašnji trend na berzama energenata i žitarica. Odluka G8 da ne pozove zemlje članice OPEK-a na japanski samit – u vreme kada barel nafte dostiže vrednost od skoro 150 dolara, i gotovo izvesno stremi ka ceni od 200 dolara do kraja ove godine – jedan je od najverovatnijih promašaja okteta.

Kako će G8 i njihove japanske zvanice razmatrati moguću strategiju borbe protiv skupe nafte, bez OPEK- a, i to u vreme kada Međunarodna agencija za energiju tvrdi da je svet ušao u Treću svetsku naftnu krizu (posle izraelsko- palestinskog rata i iranske revolucije sedamdesetih godina prošlog veka)?

Takva „omaška ” u spisku japanskih pozivnica ukazuje na određeni, iako možda razumljivi, manjak sluha organizatora ovogodišnjeg samita G8, za drugima već očigledne promene globalne realnosti, od prošlog okupljanja u Hajligendamu.

Dramatično urušavanje tržišta stanogradnje SAD prošlog avgusta, i potonje obrušavanje globalnog finansijskog tržišta povezanog sa realizacijom „američkog sna o kući”, ćudljivi skok cene nafte na globalnim berzama, masovni protesti širom sveta zbog sve skuplje hrane... deo su faktora koji unutar G8, među članicama, drastično menjaju odnose.

Jučerašnji jednočasovni razgovor ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i američkog lidera Džordža Buša u „Vindzoru” vesnik je izmene međunarodnih odnosa. Otkako je 1998. godine primljena u sastav G8, u vreme kada je barel nafte koštao oko 12 dolara, Rusija je izrasla u drugog najvećeg svetskog izvoznika nafte (odmah iza Saudijske Arabije), sa dnevnim izvozom od oko 9,7 miliona barela. Aleksej Miler, direktor ruskog „Gasproma”, procenio je nedavno da je „OPEK inače izgubio kontrolu nad svetskim tržištem nafte i da će ’Gasprom’ uskoro postati jedan od vodećih svetskih faktora na tržištu petroleuma”. Osokoljen novom ekonomskom snagom Rusije, prvi nastup Medvedeva u areni G8 i Bušov poslednji u sastavu okteta, 200 dana pre američkih predsedničkih izbora, završen je ocenom novog ruskog lidera da „nijedna valuta ne može biti isključivi oslonac međunarodnog finansijskog poretka i da je, shodno tome, ruska rublja na putu da postane jedna od najjačih svetskih valuta”.

- Rusija je s obzirom na svoju ekonomsku snagu spremna da preuzme svoj udeo odgovornosti u razvoju novog svetskog poretka – naglasio je Medvedev. Njegov uspešan razgovor sa Džordžom Bušom o zajedničkom pritisku na Teheran radi zaustavljanja razvoja nuklearnog programa Irana i otvoreno nesaglasje o najavljenom raspoređivanju antiraketnog programa u Češkoj, u senci je nedavne ocene ruskog predsednika da je „Amerika u ekonomskoj depresiji, koja joj oduzima glavnu reč u brojnim globalnim raspravama o budućnosti sveta”. Medvedev je, prema Bušu, u Japanu bio uzdržaniji od dojučerašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u nedavnom intervjuu SAD nazvao „zastrašujućim čudovištem”.

Tribinom G8 u Japanu već je javno nezadovoljan i kvintet zemalja u razvoju: Indija, Kina, Meksiko, Brazil i Južnoafrička Republika. „ Najrazvijenije zemlje sveta nisu grupaciji G5 obezbedile dovoljno vremena na samitu u Japanu za teme koje mi smatramo važnim: od zajedničke akcije protiv daljeg poskupljenja nafte i hrane do transfera tehnologija i razvoja zdravstva. „Najrazvijenije zemlje sveta još smatraju da mogu da nameću teme drugima”, upozorila je Lurdes Aranda, zamenik ministra inostranih poslova Meksika, inače koordinator grupacije G5 koja je oformljena na obodu prošlog samita G8.

U međuvremenu, već ispoljena velika unutrašnja neslaganja članica G8 o daljem tempu pomoći Africi i rokovima za smanjenje emisije štetnih gasova ukazuju na smanjeni značaj samita G8 i značaj nastavka međunarodne debate pred samit UN u Kopenhagenu 2009. godine.

-----------------------------------------------------------

Sarkozi: Otkriti kolike su rezerve crnog zlata

Francuski predsednik Nikola Sarkozi apelovao je juče u Japanu, na vodeće svetske izvoznike nafte da otkriju kolikim rezervama crnog zlata stvarno raspolažu.

Da bi odgovorila na rast tražnje u zemljama u razvoju, Grupa G8 bi najpre morala da podstakne proizvođače da povećaju proizvodnju nafte, kako bi se izbegle negativne posledice globalnog usporavanja privrednog rasta i istovremeni rast inflacije " upozorio je Sarkozi u intervjuu japanskom dnevnom listu „Jomiuri Šimbun".

-----------------------------------------------------------

Tanka podrška Africi

Gromoglasna obećanja G8 na samitu 2005. godine u Škotskoj, da će do 2010. godine udvostručiti razvojnu pomoć Crnom kontinentu na 50 milijardi dolara, daleko su od ispunjenja, upozorio je juče generalni sekretar UN Ban Ki Mun na samitu G8.

Najbogatije zemlje sveta treba da održe reč da će pomoći najsiromašnijem kontinentu da izbegne endemsku bedu, dodao je Ban Ki Mun. Među bogatim darodavcima, SAD i Velika Britanija su inače najbliže ostvarenju datog pojedinačnog obećanja Crnom kontinentu. Vašington namerava da za pomoć Podsaharskoj Africi do 2010. godine izdvoji 8,7 milijardi dolara, objavile su nevladine organizacije koje pomno prate debatu u Japanu. U međuvremenu, Francuska, Japan i Kanada su, u vremenu velike ekspanzije azijskih investicija u Afriku, osetno smanjile pomoć Crnom kontinentu.

Neispunjena obećanja dela bogatog Zapada prema Africi, juče je oštro kritikovala vodeća britanska nevladina organizacija Oksfam.

„Najrazvijenije zemlje sveta su, da bi spasile tamošnji finansijski sistem od posledica kraha američkog tržišta stanogradnje, u poslednjih šest meseci, ubrizgale oko hiljadu milijardi dolara u tamošnji novčani sistem. Ako bi na svaki dolar koji su ubacile u zapadni finansijski sistem izdvojile po samo dva centa za Afriku, siromaštvo na Crnom kontinentu bilo bi iskorenjeno u rekordnom vremenu”, preneo je juče „Teheran tajms”.

Tanja Vujić

[objavljeno: 08/07/2008]

Nastavak na Politika... 0 0

Mondo: Frka na Hokaidu, ali i gozba

Oproštajni samit za Buša, prvi za Medvedeva  

Više hiljada aktivista antiglobalističkih pokreta slilo se na japansko ostrvo Hokaido da bi protestovalo tokom samita lidera osam najbogatijih zemlja sveta, koji će naredna tri dana razmatrati goruće probleme čovečanstva, poput rasta cena nafte i hrane i globalnog zagrevanja.
Demonstrantima je dozvoljeno okupljanje isključivo u Saporu, najvećem gradu najsevernijeg japanskog...

Nastavak na Blic... 0 0

Dodajte komentar