Sajmon Grej otvorio drugi dan Biznis foruma  

KOPAONIK - Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je danas da je vreme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija prošlo i da će u budućnosti morati više da se oslanja na sopstvene kapacitete.

Grej je drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku istakao da će međunarodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kreditori i dalje biti prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje.

On je naglasio da je prošlo vreme kada je pozajmljivanje sredstava vodilo ka rastu javne potrošnje u Srbiji, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i "grinfild" investicija.

Srbija će morati da nastavi rad na unapređenju poslovnog okruženja radi privlačenja stranih investitora, kao i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja , inače neće biti konkurentna, upozorio je Grej.

Svetska banka je u Srbiji podržala dva toka reformi - unapređenje poslovnog okruženja i reformu javne potrošnje, naveo je predstavnik te međunarodne finansijske institucije.

Grej je ocenio da je najveća snaga Srbije u tome što postoji snažna vizija Vlade Srbije usmerena ka Evropi i tržišnoj ekonomiji, odlučna posvećenost projektima i stručnost vlade i poslovne zajednice, koja je na vreme počela da se priprema za dolazak krize.

Kao slabosti Srbije Grej je naveo, između ostalog, neusklađenost različitih strategija i mnoštvo suprotstavljenih ciljeva, kao i manjak kapaciteta za primenu i realizaciju određenih projekata.

Cilj vlade da Srbija uđe među 70 najkonkurentnijih zemalja

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić rekao je danas da je cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost da Srbija do kraja mandata ove vlade, sa sadašnjeg 93. mesta, uđe među prvih 70 najkurentnijih zemalja na listi Svetskog ekonomskog foruma.

Đelić je na Biznis forumu na Kopaoniku podsetio da je na listi od 133 zemlje, Srbija na 93. mestu, što je nizak nivo konkurentnosti, a iza nas su, iz regiona, samo Albanija i Bosna i Hercegovina.

On je objasnio da se lista pravi na osnovu sumiranja nekoliko faktora konkurentnosti, a Srbija je na dnu te liste po kapacitetu da zadrži elitu, zatim, po efikasnosti antimonopolske politike i pravnoj sigurnosti.

Đelić je objasnio da 70 odsto ocene Svetskog ekonomskog foruma proizilazi iz upitnika, koji popunjavaju srpski privrednici, tako da je prema njegovim rečima "to manje objektivan pogled".

Nacionalni savet za konkurentnost napravio je listu od 38 mera, koje bi trebalo da poboljšaju poziciju Srbije i one se odnose na objavljivanje administrativnih procedura i svih obrazaca na Internetu, zatim pravljenje baze podataka o lokacijama u Srbiji na kojima je moguće graditi.

Mere se odnose i na uplaćivanje komunalnih taksi, rešavanje problema transportnih dozvola i energetskoj efikasnosti.

Potpredsednik vlade podsetio je da je EU napravila strategiju rasta do 2020. godine, u čijem se srcu nalazi konkurentnost.

Srbija je daleko od ciljeva te strategije, pošto je trenutna zaposlenost u EU 69 odsto, plan za 2020. godinu je 75 odsto, a u Srbiji je zaposlenost trenutno oko 50 odsto, naveo je potpredsednik Vlade Srbije.

Kalanović: Razvoj infrastrukture preduslov bržeg rasta

Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović izjavila je danas da svi modeli razvoja Srbije posle krize u prioritetne zadatke stavljaju razvoj infrastrukture, kao preduslov bržeg privrednog rasta Srbije.

Kalanović je u izjavi Tanjugu istakla da NIP od ove godine finansira samo infrastrukturne projekte i nema finansiranja tekućeg održavanja, opreme, konsaltinga, subvencija i "mekih" kredita.

Ona istakla da je u odnosu na prethodne godine smanjen broj projekata i poštuju se procedure, koje su gotovo istovetne procedurama Svetske banke.

Prema njenim rečima, ove godine NIP-u je na raspolaganju oko 26 milijardi dinara, od čega je 15,5 milijardi iz budžeta, a 10 milijardi iz projektnog zajma Evropske investicione banke.

Kalanović je istakla da je potreban novi model realizacije i upravljanja projektima, koji podrazumeva delimičnu modernizaciju upravljanja na centralnom nivou, kroz rad ministarstava i transformaciju pojedinih institucija.

Ona je ukazala da je realizacija projekata u Srbiji i dalje spora, iako je u prošloj i ovoj godini napravljen pomak, ističući da je cilj da se u mandatu ove vlade stvore preduslovi da se projekti realizuju za nekoliko meseci, od trenutka odobravanja sredstava.

Poseban događaj – još jedan forum

Na panelu, posvećenom ekonomskoj i industrijskoj politici u uslovima krize, gostima će se obratiti ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, a među izlagačima je najavljen i direktor Agrobanke Dušan Antonić.

Kao poseban događaj najavljeno je predstavljanje poslovne saradnje Biznis foruma na Kopaoniku sa predstavnicima "Evropskog menadžment foruma" na Bledu, sa ciljem da se u septembru tom gradu u Sloveniji održava letnji biznis forum za ceo region (umesto tradicionalnog savetovanja ekonomista u Miločeru), a zimski na Kopaoniku u martu.

U kasnim večernjim satima predviđen je panel o tome šta je u Srbiji urađeno u 2009. i sta bi trebalo da se uradi ove godine. Na tom skupu je predviđeno sučeljavanje stavova nekoliko ministara iz aktuelne vlasti i iz vlade premijera Zorana Đinđića.

Cvetkovićev umereni optimizam

Jučerašnje otvaranje Biznis foruma protekao je u znaku procena o makroekonomskim kretanjima i reformama u privredi, koje su izneli predstavnici Vlade Srbije.

Premijer Mirko Cvetković ocenio je da će Srbija sigurno ove godine izaći iz krize, ali rast privrede od dva odsto, koji planira Vlada Srbije, je nedovoljan da bi građani dovoljno osetili da smo krenuli putem rasta.

Cvetković je ocenio da ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali da postoji niz pokazatelja, kao što je skok izvoza od 31 odsto u prva dva meseca, koji nas navode da sa optimizmom očekujemo taj trenutak.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar