Izvor: Politika, 21.Apr.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat Beograda i „Srbijagasa”
Dokle će grad na osnovnu cenu gasa plaćati osam odsto ekstra poreza na ime nadoknade za nerealne cene gasa iz 2008. godine, pita gradonačelnik Dragan Đilas
Grad Beograd traži od republičke vlade da cena grejanja prati cenu gasa na tržištu i da se primeni sličan model koji se sada primenjuje prilikom utvrđivanja cena benzina i naftnih derivata. Za onoliko koliko bi cena gasa bila uvećana (ili umanjena) za isti toliki procenat Beograđani koje greje toplana plaćali bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veći ili manji iznos na računu „Infostana”.
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, u izjavi za „Politiku” kaže da pre nego što se odredi tržišna cena gasa potrebno je da „Srbijagas” konačno pokaže kako se formira cena tog energenta. To znači da bi prethodno moralo da se precizno zna kolika je uvozna cena gasa i koliko treba izdvojiti za transportne i operativne troškove.
– Treba jednom jasno reći da li smo za dogovornu ekonomiju gde će država da plati jedan deo, a građani drugi deo troškova, ili da tržište određuje cenu. Ako je sve tržišno, onda ne može da se ograniči cena grejanja netržišnim mehanizmom, a istovremeno oslobodi cena energenata. Kada dobijemo precizne podatke od preduzeća „Srbijagas” možemo da napravimo ekonomsku cenu, i to po formuli koju ćemo dati javno. U ovom slučaju nema mogućnosti dogovorne ekonomije i svakog prvog dana u mesecu obavestićemo Beograđane kolika će biti cena gasa. I to je jedino normalno i pošteno. Kao što je sada slučaj sa određivanjem cene benzina i naftnih derivata – ističe Đilas.
O ovom problemu nadležni iz Beograda i drugih lokalnih samouprava su pre nekoliko meseci raspravljali sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ali Đilas navodi da se od tada nije ništa promenilo.
– „Beogradske elektrane” godišnje za gas plate od 50 do 70 miliona evra u zavisnosti od toga koliko će trajati grejna sezona. Grad na osnovnu cenu gasa plaća osam odsto ekstra poreza na ime nadoknade za nerealne cene gasa iz 2008. godine. Nama niko nije rekao koje su to cene, koliko para treba da se skupi, da li ima smisla u 2010. godini plaćati za nerealne cene od pre godinu dana. Sve to „Beogradske elektrane” košta oko pet miliona evra godišnje. Smatram da nije normalno da se naplaćuje zatezna kamata, pa onda naša dugovanja narastu na pet milijardi dinara – naglasio je Đilas.
Gradonačelnik Beograda je dodao da će „Beogradske elektrane” u sledeću grejnu sezonu sigurno ući sa minusom na računu. Zbog toga ima ideja da se ovom komunalnom preduzeću blokira račun, što bi sprečilo generalne remonte. Imajući u vidu da predstoje ozbiljni remonti, maksimum koji „Beogradske elektrane” mogu da plate „Srbijagasu” u sledećih pet meseci jeste tri milijarde, što znači da bismo u narednu grejnu sezonu ušli sa dugom većim od dve milijarde.
– Nedopustivo je da se „Beogradskim elektranama” blokira račun i ja ću to sprečiti. U tom slučaju potpuno ćemo prestati da plaćamo gas i sredstava ćemo uložiti u remont i čekaćemo da neko organizuje sastanak i predloži neko rešenje – rekao je Đilas.
Najveći problem je to što je pre dve godine, kada je cena gasa skočila 64 odsto, grad Beograd podigao cenu grejanja 36 odsto. Gubitak u poslovanju za 2009. godinu, zahvaljujući nadležnima u „Beogradskim elektranama”, smanjen je za gotovo dve milijarde dinara.
Drugi, možda za sada nepremostivi problem je to što je Srbija sa Međunarodnim monetarnim fondom potpisala sporazum na osnovu koga bi cene koje su pod kontrolom države godišnje mogle da budu uvećane samo u skladu sa stopom inflacije. Ove godine je projektovan rast cena od šest odsto.
– Vlada Srbije odredila je da cene komunalnih usluga u 2010. godini mogu da budu uvećane šest odsto, a u isto vreme ta vlada preko svojih agencija obezbedila je povećanje cena gasa za više od 30 odsto. Sa dozvoljenih šest odsto taj minus ne može nikako da se nadoknadi. Sve smo na sastanku kod premijera pričali i tražili, i od tog dana do danas se nije desilo ništa – kaže gradonačelnik Đilas.
Prošle godine su „Elektrane” za zagrevanje oko 300.000 stanova koristile gas u 85 odsto slučajeva, mazut u 13, a pelet, ugalj i brikete u dva odsto. Ove godine se za dogrevanje stanova u čak 93 odsto koristi gas.
Na početku grejne sezone, 15. oktobra 2009. godine, gas je koštao 272 dolara, a sada je njegova cena na tržištu viša od 325 dolara. U međuvremenu je „ojačao” i dolar kao moneta, zbog čega je vrednost „plavog energenta” povećana za oko 30 odsto. Zbog tih parametara je grad Beograd zatražio od Vlade Srbije da odobri novu cenu grajanja koja bi bila uvećana 20 odsto, ali do sada nije dobio odgovor.
Problem sa uzajamnim dugovanjima mogao bi da bude rešen tako što će se uvezati sistem dužnika: Republika – „Srbijagas” – grad Beograd što će se kompenzacijom razrešiti. Na taj način bile bi zaključene međusobne obaveze i potraživanja.
Dejan Spalović
[objavljeno: 22.04.2010]
.jpg)
