Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Maj.2015, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RS ostaje bez 70.000 muznih krava
Zbog pada otkupa, u Bosni i Hercegovini (BiH) će se samo ove godine pojaviti tržišni viškovi od 40 do 45 miliona litara mleka, što će imati dugoročne posledice u vidu drastičnog smanjenja broja muznih krava.
Procena je da će samo Republika Srpska (RS) ostati bez 60 do 70 hiljada muznih krava, a najveću štetu pretrpeće mala i srednja gazdinstva koja imaju do 20 muznih krava, ocenio je predstavnik Asocijacije poljoprivrednih udruženja Semberije - APUS, Risto Arsenović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
On je za portal Kapital.ba istakao da proizvodnja mleka drastično pada zbog niza faktora: nerentabilne ratarske proizvodnje, niske tehnološke opremljenosti farmi, nepovoljnog kreditiranja i tržišta mleka u okruženju i Evropi.
"Trenutno se u RS muze od 100.000 do 110.000 krava sa prosečnom mlečnošću oko 17 litara dnevno po grlu. Ako uzmemo da je taj prosek u EU 25 litara po grlu, onda vidimo koliko je rasni sastav, kao i tehnološka opremljenost farme bitna za uspešnu proizvodnju mleka", kaže Arsenović.
S obzirom na to da kukuruz čini čak 70 odsto kompletne ishrane stoke i da je prinos kukuruza u RS mnogo manji nego u Evropi, ukoliko se izuzme Semberija i deo Lijevče polja koji imaju prinos približan evropskom, cena mleka, kaže Arsenović, postaje znatno skuplja nego u okruženju. Samim tim se javlja i nemogućnost da se bude konkurentan u ovoj proizvodnji.
Opremljenost domaćih farmi je na znatno nižem tehnološkom nivou od farmi u okruženju, što je naročito izraženo kod malih i srednjih gazdinstava koja imaju pet do 10 muznih krava i koja nisu u mogućnosti da uvedu nove tehnologije u proizvodnju, kako bi se proizvelo mleko ekstra klase. Veliki problem je i sve starija populacija koja vodi najveći broj malih i srednjih farmi.
"Kreditiranje mlekarstva, kao jedne od najznačajnijih grana u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji treba da bude po kamatnoj stopi 3,0 do 4,0 odsto na godišnjem nivou, međutim, u RS ta kamatna stopa ide od 8,0 do 15 odsto, ističe Arsenović.
Tržište, kao jedan od najznačajnijih faktora u proizvodnji i prometu mleka, kaže Arsenović, stalno se menja, sve više je izloženo konkurenciji velikih korporacija koje diktiraju uslove i postavljaju svoja pravila igre.
Evropska Unija, kao jedan od najznačajnijih proizvođača mleka u našem regionu je od 1. aprila ukinula klauzulu o ograničavajućim kvotama za sve proizvode od mleka u EU. Zbog toga je došlo do velikih turbulencije na tržištu mleka. S druge strane i sankcije EU prema Rusiji učinile su da zemlje van EU ne mogu biti konkurente u ovom sektoru. Zbog izvoznih premija, koje proizvođači mleka u EU ostvaruju, tehnološka opremljenost omogućava da cena mleka iz EU bude konkurentnija od one domaćeg mleka, a sa druge strane, postavljanjem raznih necarinskih barijera smanjuje se mogućnost ulaska na tržište EU.
"Očigledno je da ćemo u ovoj godini imati značajne količine viškova domaćeg mleka, koje se nema gde plasirati. Sada imamo takvo stanje da je veliki broj mlekara otkazao otkup mleka od farmera koji nemaju ekstra klasu mleka", naveo je Arsenović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
