Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2016, 23:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RASPRODATO ZLATO SRBIJE: Ko je prodao 22 tone i gde je novac?!

Srpska vlast je 2001. kupcima ponudila ogromne količine zlatnih poluga, čiji se trag tada gubi. U Švajcarskoj čuvano 17.000 kilograma, a 5.000 kilograma u Trezoru NBJ SRBIJA je 2001. godine rasprodala svoje zlato! U nasledstvo nam je od bivše SFRJ ostalo gotovo 17 tona zlata, a u Trezoru NBJ smo imali još pet tona. Sve poluge je nova demokratka vlast “utopila”. Sudbina novca od tog zlata ni dan-danas nije poznata, a NBS tvrdi da nadležne službe rade na razotkrivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << puteva ovog novca. U periodu od 2000. do 2012. u Srbiju je ušlo 30,4 milijarde evra iz inostranstva, a od toga su devizne rezerve uvećane za 9,8 milijardi evra. Treba dodati i aranžmane sa Međunarodni monetarnim fondom. Zbog toga se postavlja pitanje zašto je rasprodato zlato ako je zemlja imala toliki priliv deviza. - U sukcesiji je od 46,1 tone zlata SFRJ, SRJ pripalo oko 16,8 tona, koje je prodato u periodu 2001-2002. - kažu, za “Novosti”, U Narodnoj banci Srbije. - Do momenta deblokade finansijskih sredstava SFRJ na računu kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu su se nalazile zlatne poluge bivše države, kojom je pre blokade upravljala Narodna banka Jugoslavije. Ona je, nezavisno od zlata koje se vodilo na računu u Švajcarskoj, u drugoj polovini 2001. iz naše zemlje, takođe, iznela oko pet tona zlata radi njegove dorade, koje je nakon toga prodala na međunarodnom tržištu. Detalje ovih transakcija NBS ne može u ovom trenutku da saopštava. Iako je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, nedavno rekla da se ne zna gde je nestalo 46,1 tona zlatnih poluga SFRJ, poznato je jedno - podeljene su i prodate. Danas je u Bazelu samo jedna tona. Velika je enigma, međutim, šta je učinjeno sa novcem od zlata. Među bivšim republikama razdeljeno je, sukcesijom, 2001. i 8,5 tona monetarnog plemenitog metala koje se u trenutku raspada nalazilo u Beogradu. Srbiji i Crnoj Gori pripalo je oko 40 odsto.BURNA ISTORIJA ZLATNE poluge iz nekadašnjih trezora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije imale su izuzetno burnu istoriju, baš kao i naša država. U trezorima pre Drugog svetskog rata bilo je gotovo 85 tona zlata. Dobar deo je prodat tokom rata i u vreme Informbiroa. Od 41,6 tona, koliko je bilo u SAD, uzeto nam je 15,6 tona za oružje, vozila, avione, hranu... Godine 1978. godine kupili smo od Borskog rudnika 10 tona zlata. Tako se 47 tona zlatnih rezervi bivše nam zajedničke države zateklo u Bazelu u trenutku kada je 1992. godine Savet bezbednosti UN proglasio embargo Srbiji i Crnog Gori, do postizanja rešenja o podeli imovine bivše SFRJ. - Prema podacima za kraj jula 2016. godine, Narodna banka Srbije je raspolagala sa oko 18,5 tona zlata, što ukupno čini oko 7,5 odsto deviznih rezervi - kažu u NBS. - Od toga se oko jedne tone nalazi na računu NBS u inostranstvu, odnosno u Banci za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu. To je stanje od 2006. kada je Crnoj Gori “isplaćen” pripadajući deo od 1,2 tone po Sporazumu o sukcesiji. Ostatak deviznih rezervi u zlatu čuva se u trezorima NBS. Fotografisanje ovog blaga, kao ni iznošenje dodatnih detalja o lokaciji, iz bezbednosnih razloga nije moguće. Prve jugoslovenske monetarne rezerve u polugama potiču od zlata koje je Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije stekla osnivanjem, 2. jula 1884, kao privatno akcionarsko društvo. To blago uneli smo u zajedničku državu i tako ga, velikim delom - izgubili. Savezna Republika Jugoslavija je bila primorana da pristane i na deobu monetarnog zlata. Vlast je po hitnom postupku pristala na razvod, odnosno sukcesiju, u američkom stilu: sve što smo u brak uneli zajedničko je i tako ga i delimo po rastanku. Zlato koje je unela Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije u novu Narodnu banku Kraljevine SHS po osnovu uplaćenog kapitala i podloge (21 tona zlata), kao i zlato proizvedeno u rudnicima u Srbiji (oko 53,5 tona), znatno je premašivalo količinu koja je bila blokirana kod BIS-a u Bazelu. Uprkos tome, međutim, posle oktobarskih promena, nadležni su tvrdili da u Bazelu “nema srpskog zlata sa srpskim žigom”. EVROPSKE BANKE U predvečerje zvaničnog stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, nekadašnje jugoslovenske republike postigle su sporazum o raspodeli monetarnog zlata Narodne banke Jugoslavije u evropskim bankama. Vrednost podeljenih 8,5 tona zlata bila je, kako je saopšteno, oko 107 miliona dolara. Zlato je bilo čuvano i u banci Kredi svis u Cirihu i u Francuskoj centralnoj banci u Parizu, a dogovorena je i raspodela zlata NBJ, koja je bila u posedu Komisije za zlato Francuske, Velike Britanije i SAD.NEKADAŠNjI GUVERNER CENTRALNE BANKE MLAĐAN DINKIĆ: NE ZNAM O ČEMU SE RADISVI podaci o kretanju deviznih rezervi Narodne banke koji uključuju i zlato kao sastavni deo su potpuno javni i objavljuju se na mesečnom nivou. Ne postoje nikakve tajne niti misterije u vezi sa tim. U doba kada sam bio guverner objavljivali smo svakog meseca podatke o kretanju zlatnih rezervi kao i sve ostale podatke u vezi sa monetarnom politikom. Ovo za “Novosti”, komentarišući navode Centrale banke o prodaji zlatnih poluga, kaže nekadašnji guverner NBS Mlađan Dinkić, ukazujući da su za vreme njegovog trogodišnjeg guvernerskog mandata devizne rezerve NBS uvećane skoro deset puta. - Svi ti podaci lako se mogu pronađi u biltenima NBS. A novinari su ih i dobijali na konferencijama za štampu. Sećam se da je kada sam postao guverner Srbija imala svega oko 360 miliona dolara u deviznim rezervama. Do kraja mog mandata devizne rezerve koje uključuju i zlato povećane su desetostruko na 3,3 milijarde dolara - kaže Dinkić. - A ovu, poslednju priču o zlatu iz Bazela ne razumem i zaista ne znam o čemu se radi.

Nastavak na Večernje novosti...