Put svile kao lažna alternativa  

Sa sve većim deficitom evropske perspektive Srbije, zvanični Beograd nastoji da ubedi domaću javnost o postojanju perspektivnih alternativa. Ponovo se iz naftalina vade priče o zainteresovanosti azijskog kapitala za ulaganja u Srbiju, uprkos činjenici da sav svetski kapital hrli u Aziju

Pripremio: Marko Matić Nakon nedavnog sveobuhvatnog prosjačenja po zapadnim zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost, beogradski zvaničnici sada su svu svoju energiju usmerili prema nekadašnjim Miloševićevim glavnim spoljnopolitičkim partnerima. U pokušaju da se privuče kakvo takvo strano ulaganje u zemlju, ovih dana je razgovarano o brojnim projektima sa zvaničnim delegacijama Kine, Rusije i Irana, a beogradska diplomatija ozbiljno računa i na članice Pokreta nesvrstanih.

Prvo je gradonačelnik prestonice Dragan Đilas slavodobitno najavio da će naredne godine početi izgradnja novog mosta između Zemuna i Borče. Procene govore da bi vrednost posla bila oko 190 miliona evra, a gradnju bi trebalo da finansira Narodna Republika Kina. Zanimljivo je da je Đilas tom prilikom rekao da će ukupna vrednost projekta biti poznata tek po završetku gradnje. Gradske vlasti nisu javnosti prezentirale nikakve informacije o uslovima finansiranja tog projekta, niti da li je reč o komercijalnoj investiciji kineskih partnera ili je reč o kreditu.

Uočljivo je odsustvo svake transparentnosti tog posla što podseća na kasne devedesete kada se režim Slobodana Miloševića na sličan način zaduživao u Pekingu, za šta se kasnije ispostavilo da je bilo pod izuzetno nepovoljnim uslovima. Slična je situacija sa još jednim najavljenim projektom, koji se odnosi na izgradnju beogradskog metroa koji će navodno finansirati Rusija. O tom maglovitom poslu za sada nema preciznijih informacija, ali javna je tajna da se pregovori sa ruskom stranom vode već neko vreme.

Protekle sedmice je bilo intenzivnih aktivnosti i na planu ulaganja u domaću poljoprivredu. Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je da je Kina zainteresovana za investicije u srpski agrar. Prema njegovim rečima, Kinezi će najpre ulagati u proizvodnju soje i semenskog kukuruza.

Dragin je kao osnovni motiv za ulaganje u srpski agrar naveo pogodnosti sporazuma o slobodnoj trgovini koje naša zemlja ima sa Rusijom, Belorusijom i članicama CEFTA sporazuma. On je objasnio da su razgovori o ulaganju vođeni prilikom nedavne posete delegacije Ministarstva poljoprivrede Pekingu.

Delegacija Kine je posetitila i ovogodišnji Medjunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Tom prilikom, generalna direktorka kineskog ministarstva poljoprivrede Ju En rekla je da ima mnogo sektora koji su kineskim privrednicima interesantni za saradnju i zajednička ulaganja, poput prehrambene i industrije poljoprivredne mehanizacije.

Pregovaralo se protekle sedmice i sa Iranom o mogućnostima za povećanja međusobne saradnje. Ministri dve zemlje Slobodan Milosavljević i Sejed Masud Mirkazemi zaključili su da Srbija i Iran mogu da povećaju saradnju u poljoprivredi, naftnoj i petrohemijskoj industriji.

U saopštenju Ministarstva trgovine i usluga Srbije, naglašeno je da postoji mogućnost da se u Iran izvozi pšenica, budući da Srbija ima viška pšeničnog roda od prošle godine i da se dobar prinos očekuje i u 2009. godini. Problem postojanja tržišnih viškova pšenice i njegovog plasmana nedavno su naglasili i stručnjaci Ekonomskog instituta u Beogradu. Oni su tada upozorili nadležna ministarstva da, ukoliko se taj problem ne reši u dogledno vreme, postoji velika opasnost od propadanja čitavog roda i znatno manje setve za narednu sezonu.

Ministar trgovine Irana Sejed Masud Mirkazemi ocenio je da je Iran pre svega zainteresovan za izvoz u oblasti naftne industrije, gradjevinskog materijala, hemijskih proizvoda, ali i pistaća i šafrana, čiji je svetski lider proizvodnji.

Prilikom posete privredna delegacije Irana, započeli su i pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini izmedju dve zemlje.

Trgovinska razmena Srbije i Irana u prva tri meseca ove godine bila 7,4 miliona dolara, što je 47 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima PKS, u prošlogodišnjoj trgovinskoj razmeni Srbija je ostvarila suficit od 30,4 miliona dolara.

U istom periodu (prva tri meseca), primera radi, vrednost razmene Srbije i Crne Gore bila je 150 miliona evra, a sa Bosnom i Hercegovinom trgovalo se u vrednosti od 200 miliona evra.

0 0

Dodajte komentar