Prebijanje dugova ponovo u modi  

Mladenovačka "Keramika" oko deset odsto ukupnog prometa naplaćuje u proizvodima, a ne u dinarima, što je dva puta više u odnosu na vreme pre krize. Ako tome dodamo sve veću tražnju za firmama koji prebijaju dugove, nedostatak novca u sistemu je očigledan. To su ujedno i signali da se u srpsku privredu ponovo vraća praksa neplaćanja, ali i devedesete godine kad su u "modi" bile robne i finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kompenzacije.

U Srbiji među preduzećima već duži period hara nedisciplina plaćanja, a sa pojavom finansijske krize, broj firmi koje ne ispunjava obaveze raste iz dana u dan. U poslednja četiri meseca firme su uspele da naplate svega 25 odsto potraživanja, a rokovi naplate su produženi sa prosečna 42 na čak 125 dana.

Problem je veći ako se zna da je blokirano blizu 60.000 preduzeća, što je rast za 33 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći izvor nelikvidnosti su državna preduzeća koja privredi duguju 20 odsto duga nelikvidnih preduzeća ili 43 milijarde dinara. Na dugom mestu su velike kompanije, a na kraju male firme i preduzetnici za koje kašnjenje u naplati sve češće znači kraj poslovanja.

Kako sudovi nisu dovoljno efikasan način naplate, srpski preduzetnici i menadžeri snalaze se na razne načine. Jedan od njih su kompenzacije, koje mogu biti robne kada se potraživanja naplaćuju u proizvodima i finansijske kada se obično angažuju firme koje se bave prebijanjem dugova.

Branko Vuksan direktor "Keramike" kaže da su robne kompenzacije nužno zlo jer je sve više firmi koje nemaju novca u opticaju. "One po pravilu ne moraju biti loše, ali obično učesnicima donose gubitke. Ako nemate novca da platite dobavljaču, onda mu ponudite robu, ali obično sa rabatom, što za firmu predstavlja gubitak", pojasnio je Vuksan za "Novac".

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su robne kompenzacije teško prihvatljive, a da su razlog i zakoni, i nedostatak novca. "Prema podacima Unije, za deset meseci prošle godine, kroz robnu kompenzaciju obavljeno je ukupno 2,1 odsto prometa robe. S jedne strane, naši zakoni nisu idealni pa se za kompenzacije državi plaća PDV. Drugo, Srbija je nerazvijeno tržište sa hroničnim nedostatkom "živog" novca. U tom slučaju, robne kompenzacije bi samo smanjile obim novca pa je pitanje kako bi poslodavac isplaćivao zarade i porez državi", kaže Rajić.

U Srbiji je, naime, prosečan obrtni kapital po preduzeću 5.500 evra, dok je u Hrvatskoj sedam puta veći. Jednom srpskom preduzeću sa osam zaposlenih, to je dovoljno tek da isplati plate, porez i komunalije za mesec dana.

Rajić ističe da se kompenzacija praktikuje uglavnom kod nabavke sirovina i repromaterijala, ali u lokalu. "Globalno, morali bi da postoje međunarodni ugovori, što je malo realno s obzirom na to da Srbija nije članica Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije", kažu u Uniji.

S druge strane, postoje finansijske kompenzacije, odnosno preboji, koji znače da firma koja vodi kompenzaciju mora istovremeno i potraživati i dugovati da bi prebila dug potraživanjem.

Ono što je ranije radio SDK, danas u Srbiji radi privatno preduzeće "Mekompenzacije" gde se izmirivanje međusobnih obaveza i potraživanja obavlja elektronskim putem.

"U kompenzacijama mogu učestvovati svi privredni subjekti koji su članovi našeg sistema. Učlanjenje je besplatno, plaća se samo usluga obrade podataka po cenovniku u slučaju kada član izmiri obavezu, tj. naplati svoje potraživanje. Član sam bira koga želi da plati kompenzacijom i od koga želi da naplati putem multilateralne kompenzacije. Tu je prednost u odnosu na nekadašnji način jer klijent bira i kupce i dobavljače i visinu obaveze, tj. potraživanja", kaže Slobodan Perišić, direktor preduzeća "Mekompenzacije", i dodaje da sistem ima 2.540 članova sa tendencijom rasta u poslednjih nekoliko meseci.

Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodna i ekonomska istraživanja kaže da je ideja multilateralne kompenzacije trenutno aktuelna u evropskim zemljama i Americi, a da je u Srbiji prilično problematična. "To bi bila komplikovana operacija ako se ne radi kroz prethodnu nacionalizaciju, odnosno ako Srbija ne bi uzela svih 60.000 nelikvidnih preduzeća i prebila njihove dugove. Druga mogućnost jeste da se otvori takozvani "kliring haus", ili neko privatno preduzeće, koje će preuzimati dugove", kaže Gligorov i dodaje da je, generalno, procedura komplikovana jer ima mnogo učesnika u lancu.

0 0

Dodajte komentar