Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2014, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polovina Srba kocka se na crno

GRAĐANI Srbije lane su samo u zvanično registrovanim kladionicama ostavili ukupno 18,04 milijarde dinara, što je oko 157 miliona evra. Iako je reč o ogromnoj sumi, ona čini tek nešto više od petine prihoda koju su lane „prikupili“ kladioničari u susednoj Hrvatskoj, koja ima gotovo upola manje stanovnika od nas. To je samo jedan od pokazatelja da se kocka u Srbiji „vrti“ i u sivoj zoni. Podaci Poreske uprave Srbije pokazuju da se u državni budžet lane, od svih igara na sreću, slilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << gotovo pet milijardi dinara: manji deo, od 1,68 milijardi dinara, naplaćen je od Državne lutrije Srbije, dok je od privatnih priređivača igara na sreću naplaćeno čak 3,16 milijardi dinara. A u to spadaju, osim kladionica, i kazina, automati za igre na sreću, ali i naknade za priređivanje nagradnih igara u robi i uslugama. I dok se, po osnovu klasičnih igara na sreću, beleži pad uplata, što je vidljivo kroz niže naknade koje je od Državne lutrije naplatila Poreska uprava, kod posebnih igara na sreću koje priređuju privatne firme lane su poreznici naplatili 10 odsto više naknada. Ipak, čini se da bi ovaj iznos mogao da bude i veći. Prema rečima Radeta Karana, direktora Udruženja priređivača igara na sreću, u Srbiji postoji značajno nelegalno tržište igara na sreću. - Veličina sivog tržišta igara na sreću varira i postoje različite procene koliko je ono - kaže za „Novosti“ Rade Karan. PRIHOD OD DOBITNIKA OSIM priređivača igara na sreću, porez moraju da plate i sami dobitnici. Lane su „najsrećniji“ građani Srbije na ime ovog poreza za državnu kasu dali 321,59 miliona dinara. Iako se, po pravilu, oporezuje svaki dobitak od igara na sreću, ipak postoje izuzeci. Poreza je oslobođen svaki pojedinačno ostvareni dobitak do iznosa od 11.242 dinara. - Prema našim procenama, nelegalno tržište predstavlja 30 do 50 odsto legalnog. Karan ističe da su legalni priređivači drastično oštećeni postojanjem nelegalnog tržišta koje predstavlja nelojalnu konkurenciju, koja ne plaća poreze, naknade, niti bilo koje druge obaveze prema državi. - Direktan godišnji prihod budžeta Srbije od igara na sreću iznosi oko 45 miliona evra - navodi Karan. - Postojanjem nelegalnog tržišta budžet je uskraćen za iznos od oko 40 miliona evra: za iznos između 15 i 20 miliona evra direktnih prihoda i za otprilike istu sumu indirektnih prihoda, u koje spadaju i porezi i doprinosi na plate zaposlenih. Karan ističe da su, kada je reč o nelegalnom tržištu, najzastupljeniji automati za igre na sreću, a za njima onda i ostali oblici igara na sreću.ZVANIČNO PRIJAVLjENI PREMA rečima Radeta Karana, u Srbiji ima 67 registrovanih priređivača igara na sreću: oko 1.400 kladionica, oko 20.000 registrovanih automata za igre na sreću... A podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je u Srbiji trenutno registrovano 94 preduzeća i jedan preduzetnik za delatnost kockanja i klađenja. - Jedini način da država poveća budžetske prihode od igara na sreću je suzbijanje nelegalnog tržišta čime bi se povećala baza oporezivanja - navodi Karan. - Na taj način bi se i legalnim priređivačima koji plaćaju sve obaveze prema državi omogućio ravnopravan položaj na tržištu. Na osnovu podataka kojima raspolaže Poreska uprava, u 2013. godini ukupne primljene uplate po osnovu uloga za klađenje iznose 18,04 milijarde dinara. - Upoređujući iznos primljenih uplata u kladionicama za 2013. godinu u odnosu na 2012. to je povećanje od 18,17 odsto ili nešto više od 2,7 milijardi dinara - rečeno je „Novostima“ u Poreskoj upravi Srbije. Prema podacima Uprave za trezor, kladionice su lane u budžet uplatile 1,33 milijarde dinara, po osnovu naknade za posebne igre na sreću. Ali, više od toga naplaćeno je od vlasnika raznih automata za kockanje, ukupno 1,66 milijardi dinara. I tu je zabeležen rast od devet odsto, odnosno za 1,2 milijarde dinara.

Nastavak na Večernje novosti...