Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Maj.2015, 09:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 10 - elektronsko doba po razumnoj ceni

Pošto se Srbija već godinama nalazi na spisku zemalja s najskupljim romingom, vest o snižavanju ovih usluga sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom od 30. juna, jedna je od retkih koja se bez dvoumljenja može nazvati dobrom.

Iako još nije utvrđeno kako će i koliko tačno cene biti snižene, najavljeno je bi maksimalna cena u romingu sa državama regiona trebalo da bude 29 evrocenti (oko 34 dinara) za odlazeće, a 0.08 evrocenti (oko 9 dinara) po minutu za dolazne pozive.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Snižavanje cena poziva, slanja poruka i korišćenja interneta nastaviće se, kako je rečeno, i tokom naredne tri godine.

Na evropskom nivou, cena razgovora u inostranstvu svake je godine sve niža, pa se trenutno za minut plaća približno 23 evrocenta. Ipak, konačni cilj je ukidanje rominga, što bi možda moglo da se dogodi krajem 2016.

Međutim, dok se u vezi s romingom dogovaraju, zemlje članice EU nikako ne mogu da se usaglase u vezi s cenama domaćeg saobraćaja: cena minuta razgovora u mobilnoj telefoniji, u zavisnosti od države, varira od 1.9 do čak 15 evrocenti.

No, vratimo se na naš teren. Pojeftinjenje rominga tema je koja spada u pregovaračko poglavlje 10, Informaciono društvo i mediji. Ovo poglavlje svakako nije jedno od onih koja će se otvoriti među prvima, ali će u najvećoj mogućoj meri uticati na naš svakodnevni život, jer obuhvata niz zakona, propisa i regulativa koje omogućavaju efikasno funkcionisanje zajedničkog evropskog tržišta u području telekomunikacionih usluga i mreža.

Cilj je da se korisnicima osiguraju usluge po povoljnim cenama, uz stimulaciju tržišne utakmice i smanjenje monopola.

To u prevodu znači rešavanje pitanja informacione bezbednosti, kao i elektronsku upravu, elektronsko zdravstvo, elektronski potpis, elektronsku trgovinu itd. Mere koje se sprovode u tom kontekstu trebalo bi da ubrzaju i olakšaju poslovanje, povećaju transparentnost i brzinu državne uprave i rada državnih službi, bolju umreženost i veću efikasnost zdravstvenih ustanova i, uopšte, poboljšaju kvalitet života u brojnim oblastima na koje informacione tehnologije mogu da utiču.

Neke od ovih mera već se primenjuju kod nas, pa građani tako imaju mogućnost da preko interneta zakazuju izdavanje ličnih dokumenata, dobiju uvid u katastarske knjige, pregledaju podatke o preduzećima.

To, ipak, ne znači da stvari teku kao podmazane i da ne pate od tipičnih manjkavosti: npr. preko interneta može da se zakaže izdavanje dokumenata, ali ne i njihovo preuzimanje, uvid u različite državne knjige podataka podrazumeva i vrlo veliku mogućnost ugrožavanja privatnosti, a problema ima i u drugim segmentima.

Elektronske zdravstvene knjižice skoro da su izazvale opštenarodni bunt, TV digitalizacija dugo je odlagana, a plaćanje preko interneta i dalje funkcioniše prilično kilavo.

No, za razliku od svih tih novotarija, Srbija je mobilne telefone prihvatila vrlo brzo i lako - možda zbog pristupačnosti, a možda i zbog jeftine zabave koju pružaju. Prava je zato šteta što veliki broj građana i građanki ovog leta neće mrdnuti van granica i iskoristiti najavljeno pojeftinjenje.

Kad već nemaju ništa i žive kao evropska sirotinja, da makar telefoniraju do mile volje.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...