Izvor: Kamatica.com, 21.Apr.2015, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela isplata otpremnina radnicima
Do sada Ministarstvo za rad odobrilo sredstava za isplate 3.127 radnika koji su višak u 54 preduzeća u privatizaciji.
Preostali radnici u 188 preduzeća sa spiska za stečaj Agencije za privatizaciju kao da nisu zainteresovani za socijalni program. Prema dostupnim podacima od oko pet hiljada radnika tek 10 do 20 odsto prijavilo se za otpremnine. Svi oni koji se ne prijave, mogli bi da ostanu bez posla, ali i bez para.
Koliko ih se do ovog trenutka tačno prijavilo u ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kamatica.com << privrede juče nismo dobili precizan podatak. Iako je ovo ministarstvo nedavno apelovalo na radnike da uzmu otpremnine i tom prilikom saopštilo da se tek 1.100 njih prijavilo za odlazak.
Međutim u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ne kažu koliko se tačno radnika prijavilo u preduzećima koja odlaze u stečaj već samo navode da su odobrena sredstava za rešavanje 3.127 zaposlenih u 54 preduzeća koja su dostavila zahtev. Ali to se odnosi na sva preduzeća za koja je Agencija za privatizaciju prikupila pisma o zainteresovanosti, odnosno svih 512 koja čekaju kupce.
– Svakodnevno nam se obraćaju privredna društva radi dobijanja instrukcija u vezi sa pripremama programa rešavanja viška zaposlenih i informacijama o dokumentaciji koju je potrebno dostaviti – ističu u ovom ministarstvu.
Prema akcionom planu, koji je vlada usvojila poslednjeg dana januara ove godine, 188 preduzeća je dužno da u roku od 60 dana od prijema obaveštenja Agencije za privatizaciju, sprovedu anketu za socijalni program. Naravno iz toga je izuzeto 76 firmi u kojima nema zaposlenih, a pošto su sve preostale firme obaveštene u drugoj polovini februara, rok od dva meseca polako ističe. Taj program ne može da se menja, niti rokovi mogu da se prolongiraju i ukoliko ne iskoriste ovu šansu, radnici u preduzećima koja će u stečaj mogli bi da ostanu bez bilo kakve naknade, jer momentom otvaranja stečaja njima prestaje radni odnos.
Da je odziv slab i da se u pojedinim preduzećima niko nije prijavio potvrdio je nedavno i Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju. Država ne može radnike da natera, a to, kako je rekao, može da stvori dodatni problem na koji niko nije računao. Sa druge strane u IHP „Prahovo” svi radnici prijavili su se za socijalni program, a to preduzeće zbog uske vezanosti za RTB Bor mora da radi makar i u stečaju. Takođe i svi zaposleni u MIN vagonki i MIN lokomotivi iz Niša odlučili su da prihvate socijalni program i ponudu države da uz otpremninu od 200 evra po godini staža napuste radno mesto.
Oni su ipak izuzeci.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, čak tvrdi da se samo deset odsto radnika u svih 188 preduzeća prijavilo za otpremnine. Ona kaže da podatke dobija direktno iz sindikata tih preduzeća tako da ima dobar uvid kakvo je raspoloženje radnika. Razloge slabog odziva objašnjava time da radnici sa jedne strane veruju u spas svojih preduzeća, jer čuju u javnosti kako se govori da stečaj nije kraj za preduzeća. Glavni problem jeste što ako uzmu otpremnine mogu da ostanu uskraćeni za zaostale zarade.
– U nekim preduzećima radnike su ucenjivali da prvo potpišu sporazume da se odriču potraživanja za neisplaćene zarade da bi dobili otpremnine. Trebalo je da obećaju da neće tužiti preduzeće, odnosno da će povući tužbu, ukoliko su je ranije pokrenuli – kaže Savićeva.
Prosečan iznos otpremnine je oko 3.500 evra, a većina njih potražuje mnogo veće iznose za višegodišnje neisplaćene zarada, zatezne kamate i sve što uz to ide, tako da im se uzimanje otpremnine ne isplati.
– Potpuno su svesni da pare od otpremnina kratko traju, a da su isuviše male da bi otpočeli svoj biznis. Veliki problem Srbije jeste manjak radnih mesta i nemogućnost novog zapošljavanja. Svi ovi ljudi svesni su da gubitkom i ovakvog posla, novi neće naći. Reč je uglavnom o ljudima pedesetih godina, koji nemaju uslove za penziju, a znaju da su male šanse da ih neko ponovo zaposli – navodi Savićeva.
Vlada je u Tranzicionom fondu obezbedila 16 milijardi dinara za njihovu otpremninu, a maksimalni iznos sa kojim će zaposleni otići iz preduzeća je 8.000 evra. Radnici na raspolaganju imaju tri modela socijalnog programa, i moći će da izaberu najpovoljniju opciju. Mogu se odlučiti za 200 evra po godini radnog staža. Druga opcija je otpremnina do 500 evra po godini staža, ali ne veća od 8.000 evra, ako postoji dogovor sa firmom i treća mogućnost je otpremnina od šest prosečnih zarada u Srbiji.
.jpg)
