Izvor: B92, 01.Nov.2014, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plitko tržište meta za prevarante
U poslednje vreme sve je češća situacija da se većinski vlasnici žale na pritiske i ucene manjinskih investitora.
Iako je od početka privatizacije bilo jasno da će važan deo posla Komisije za hartije od vrednosti biti zaštita malih akcionara, koji su najčešće ugroženi jer nemaju poluge upravljanja, u poslednje vreme sve je češća situacija da se većinski vlasnici žale na pritiske i ucene manjinskih investitora.
"Mali akcionari najčešće su zaposleni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili bivši radnici firme koja je privatizovana. Ali, ovde nije reč o njima, već o nekoliko grupa "profesionalnih malih akcionara" koje su poslednjih godina prisutne na finansijskom tržištu. To su investitori koji prikupljaju informacije privatnim i insajderskim kanalima, zatim targetiraju firmu za koju imaju saznanja da se nešto krupnije sprema, ili promena vlasništva, ponuda za preuzimanje ili veća investicija. Tada na berzi kupe deo, ne više od pet do deset odsto akcija, i onda krenu da to ulaganje kapitalizuju", kaže za Danas Zoran Ćirović, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
On objašnjava da se deo aktivnosti koje potom preuzimaju, ukoliko ih ne gledamo kroz prizmu morala i etike, odvija u okviru zakona, jer je većina grupa povezana sa advokatima. Novi akcionari zahtevaju svakodnevni uvid u knjige, traže mesto u nadzornim odborima, revizije finansijskih izveštaja, podnose razne krivične i prekršajne prijave, obraćaju se medijima i prikazuju kao žrtve firme u kojoj se njihova prava ne poštuju. Iznurivanje većinskog vlasnika u više desetina slučajeva okončao se tako što bi on odlučio da isplati manjinske akcionare, i tako zaštiti biznis od negativne medijske kampanje, sudskih poziva i inspekcijskih nadzora.
Ali, neke od grupa i tu granicu prelaze, kaže predsednik Komisije za HoV. Upravo se to dogodilo u slučaju Valjaonice iz Sevojna, a kada je Komisiji dostavljen mejl u kome se većinski vlasnik uslovljava da kroz vansudsko poravnanje isplati desetostruko veći iznos nego što paket tih akcionara vredi na berzi, otvorena je istraga koja je nakon šestomesečnog nadzora rezultirala podnošenjem krivične prijave protiv bračnog para Bojčić zbog, kako je navedeno, ucene u pokušaju.
"To nije jedina krivična prijava koju je Komisija za HoV podnela, ali je prva koja je iz nadležnosti klasičnog kriminala. Inače, 2011. izmenjen je zakon i uvedena su tri nova krivična dela na osnovu kojih Komisija po službenoj dužnosti mora da reaguje. Reč je zloupotrebi insajderskih informacija, zatim o neovlašćenom pružanju investicionih usluga i o zabrani manipulacija na tržištu. Mi smo po tom osnovu do sada podneli više krivičnih prijava protiv raznih firmi i lica", ističe Ćirović.
U javnosti je možda najpoznatiji slučaj Srbijatrejdinga, koji se kroz elektronske i štampane medije reklamirao i pružao investicione usluge. To su bili tekstovi u kojima se građanima savetuje da kupe akcije određene strane firme a po pravilu nelistirane na tamošnjim berzama, što znači da se ne može proveriti status tih hartija. Prema rečima našeg sagovornika, to je bio uigran lanac prevaranata kroz koji je veliki broj ljudi izgubio i do 90 odsto svog uloga.
.jpg)
