Izvor: B92, 27.Avg.2016, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pada nezaposlenost, ko je najtraženiji?
Beograd -- Prvi put od 2000. godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je ispod 700.000 nezaposlenih.
Nezaposlenost ostaje jedan od najvećih socioekonomskih problema, a sticanje novih znanja, veština i kvalifikacija među potencijalnim su rešenjima.
Svaka pomoć pri traženju posla je dobrodošla, čak i ako zahteva povratak u klupe. Teodora Zekavica najmotivisanijima koji ne čekaju već traže posao, drži dvonedeljni trening savladavanja tehnika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i neophodnih veština u "Klubu za traženje posla".
“Moj posao je da pre svega uputim kako da pronađu posao, kako da pretraže oglase, da pripreme svoja dokumenta na što bolji način da predstave sebe samim posalodavcima, da se poripremem za razgovor sa poslodavcem, da pripeme odgovore na neka možda neprijatna pitanja, na nešto što nisu očekivali da će ih snaći u tom trenutku i da budu svesni svojih sposobnosti i kompetencija”, kaže Teodora Zekavica iz Kluba za traženje posla.
Ipak stalan, prijavljen i redovno plaćen posao mnogima je i dalje nerešiv problem.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje razlog za optimizam vide u činjenica da se od marta broj nezaposlenih kontinuirano smanjuje kao i da je zapošljavanje u prvih sedam meseci veće u odnosu na isti period 2015.
“U ovom trenutku imamo ispod 700.000 nezaposlenih na našoj evidenciji što je prvi put od febrara 2000. godine, odnosno da imamo, ako mogu tako da kažem uslovno rečeno mali broj nezaposlenih imajući u vidu da smo ih imali i preko 800.000. Kombinovani su razlozi zašto je sada statistika povoljnija kada je u pitanju tržište rada. Ima i novih radnih mesta ali ne možemo reći da su sve te brojke nova radna mesta. Ima sigurno i legalizacije rada u neformalnom sektoru, ima naravno uticaj i povećanje stranih investicija, ima uticaj i povećanje privrednog rasta”, kaže Zoran Martinović direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Obrazovna struktura nezaposlenih i dalje je nezadovoljavajuća. Preko trećine onih koji traže posao su bez kvalifikacija ili polukvalifikovani, a više od polovine ih je sa srednjom stručnom spremom. Do radne knjižice i dalje najlakše dolaze inženjeri iz oblasti elektrotehnike, elektronike, informacionih tehnologija, stručnjaci iz oblasti finansija i farmaceuti.
.jpg)
