Izvor: Politika, 25.Jan.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obveznice zamenjuju samodoprinose
Sve je više gradova koji prodajom svojih vrednosnih papira kreću u realizaciju kapitalnih projekata
Šabac je prvi grad koji je javnim putem prodao sve obveznice koje su bile ponuđene. Kupci su ovog puta bili i građani, a ne samo domaća i strana pravna lica kao do sada.
Uspešna emisija i tražnja za obveznicama, koja je za 50 odsto bila veća u odnosu na ponuđenih 400 miliona dinara, odjeknula je dobro i među drugim gradovima. Mnogi su poželeli da i oni na ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način finansiraju lokalne kapitalne projekte.
To će već krajem februara učiniti Stara Pazova. Ona će emitovati papire vredne 125 miliona dinara za gradnju vrtića, sportske hale i obnovu saobraćajnice.
Istim putem krenuće i Niš. S tim što će za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda da se zaduži za više od pet miliona evra i tako otvori mogućnost da se prvi put kao kupci obveznica pojave privatni penzioni fondovi (koji ispod te sume ne ulaze u trku).
Na spisku zainteresovanih je i Kraljevo, koje će plasirati 400 miliona dinara za izgradnju bazena. Subotica još razmatra mogućnost javne emisije municipalnih obveznica.
Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije Stalne konferencije gradova i opština, kaže za „Politiku” da su opštinske obveznice nedovoljno iskorišćen instrument za finansiranje kapitalnih investicija kod nas.
Malo su poznate kako emitentima, to jest lokalnim samoupravama tako i mogućim investitorima. Stvari se, međutim, brzo menjaju pa se opštine sve više okreću ovom načinu finansiranja budući da su im budžeti sve tanji, a mogućnosti za uzimanje kredita sve manje.
Prvi su obveznice emitovali Novi Sad i Pančevo. Užice je to isto htelo da uradi, ali su banke videvši obveznice kao konkurenciju snizile kamate i ponudile povoljan zajam, što je ovaj grad prihvatio.
– Dosadašnja iskustva su sjajna – kaže Bućić.
Osim povoljnijeg načina prikupljanja finansijskih sredstava, municipalne obveznice, kako ističe, nose i druge prednosti u odnosu na klasične bankarske kredite.
– One se ogledaju u boljoj i opštinama prilagođenoj ročnosti, mogućnosti za mobilizaciju gotovo neograničenog broja investitora (za razliku od kredita gde samo banka može biti pružalac finansijske usluge), mogućnosti da se u investicije od lokalnog značaja uključi i lokalno stanovništvo i mnogi drugi. Ali, ključna prednost je mogućnost mobilizacije neograničenog broja investitora, domaćih i stranih, koji na taj način, konkurencijom, obezbeđuju lokalnim samoupravama najpovoljnije uslove finansiranja – objašnjava Bućić.
On kaže da je ovo potpuno novo za građane, ali primer Šapca, gde su građani kupili obveznice u ukupnoj vrednosti od više od 26 miliona dinara, najbolje potvrđuje da ta zainteresovanost postoji i kod njih.
– Građani Srbije su decenijama unazad bespovratno davali novac za kapitalne projekte kroz samodoprinos koji su plaćali. I još uvek to čine u jednom broju lokalnih samouprava. Kada im objašnjavamo pojam municipalnih obveznica često koristimo slikovit primer. Kažemo im to je kao samodoprinos, uz veliku razliku što vam se kod obveznica vraća celokupna glavnica koju ste dali, plus, uvećana za kamatu koja je znatno veća nego što je na štednju u bankama – ističe Bućić.
On veruje da će građani uzeti učešće u narednim emisijama. Građani Srbije trenutno u bankama drže više od 8,5 milijardi evra na štednji. Samo mali deo toga kada bi se uložio u obveznice, Srbija bi napravila veliki pomak u razvoju komunalne infrastrukture i razvoju tržišta kapitala.
Gradovi novac od obveznica mogu da ulažu samo i isključivo u kapitalne projekte kao što su putevi, ulice, vodovodna mreža, vrtići, sportski objekti, industrijske zone, biznis parkovi, domovi zdravlja, postrojenja za tretman otpadnih voda i za tretman čvrstog otpada, objekti kulture.
Pri tom treba imati u vidu da je država Srbija prezadužena, jer je javni dug premašio 22 milijarde evra i dostigao oko 70 odsto BDP, a prema objektivnim kriterijumima prezaduženom se smatra ona država čija su dugovanja prešla 60 odsto BDP. Otuda i zebnja da li je preporučljivo zaduživanje putem obveznica kada je država i sama prilično zadužena.
Naš sagovornik ne spori da municipalne obveznice povećavaju konsolidovani javni dug. Ali naglašava da sve lokalne samouprave u javnom dugu učestvuju sa dva odsto, od čega je dve trećine dug Beograda.
okalne samouprave se mogu dugoročno zaduživati samo za finansiranje kapitalnih projekata, ali nikako za tekuće rashode, odnosno plate i penzije. Uz to naglašava da Ministarstvo finansija sve kontroliše i da nijedna serija obveznica ne može da bude emitovana bez njihove saglasnosti.
Marijana Avakumović
objavljeno: 25/01/2015
.jpg)
