NIS najprometniji, ali uz pad vrednosti  

Bez sumnje, proteklu nedelju na Beogradskoj berzi obeležio je početak trgovanja akcijama „Naftne industrije Srbije” (NIS). Kako je i bilo očekivano, veliki broj građana već na samom početku kotiranja ove kompanije poželeo je da unovči svoj paket od dobijenih 5 besplatnih akcija, ali je to, po zagarantovanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ceni od 4,8 evra, bilo moguće učiniti tek u prvih nekolikodana trgovine. Mali broj kupaca, uglavnom domaćih pravnih i fizičkih lica, nakon prva dva euforična dana,gubio je tokom nedelje na snazi,te je NIS sedmicu okončao uz pad vrednosti veći od dva procenta. NIS je ipak bio ubedljivo najprometnija hartija dok su investitori uglavnom statirali na ostalim likvidnim papirima. Ukupan promet u trgovanju svim hartijama iznosio je neznatno preko 3 miliona evra i bio je za 31,6 odsto manji u odnosu na prethodnu nedelju. Nakon prošlonedeljnog pada, reperni indeks Beleks 15 ojačao je pola procenta,pa je na kraju sedmice iznosio 629,31 poen.

Najveći promet u trgovanju vlasničkim papirima u iznosu od 113,4 miliona dinara ostvaren je akcijama „Naftne industrije Srbije” (NIS), čiji je veći deo realizacije zabeležen u prva dva trgovačka dana. Na kraju nedelje, dnevni promet se ustalio na približno 4,5 miliona dinara. NIS je otpočeo trgovanje u ponedeljak sa cenom od 505 dinara, što je dinarska protivvrednost zagarantovane cene koju će većinski vlasnik ponuditi malim akcionarima u februaru naredne godine, da bi kraj trgovačke nedelje dočekao sa cenom od 494 dinara uz pad od 2,18 odsto. Očito, najpozitivnija činjenica za građane akcionare jeste obavezujuća ponuda većinskog vlasnika koja će uslediti i, barem u periodu do februara, biti dobra brana većem padu cene NIS-ovih akcija.

Od ostalih hartija iz realnog sektora, najprometnije su bile akcije „Jedinstva” iz Sevojna (JESV) sa realizacijom od 4,6 miliona dinara uz rast cene od 3,5 odsto na nedeljnom nivou. Od ostalih likvidnijih akcija, solidan promet ostvaren je akcijama beogradskog „Energoprojekta” (ENHL). Taj najveći domaći građevinar zabeležio je realizaciju od 4,3 miliona dinara uz pad cene od 3,3 odsto. Protekle nedelje, nakon višenedeljnih preganjanja države i menadžmenta kompanije, konačno je održana redovna skupština akcionara te kompanije na kojoj je država iskoristila pravo glasa i imenovala svoje predstavnike u upravu kompanije. Solidan promet od 2,2 miliona dinara zabeležile su akcije beogradske „Informatike” (INFM) izgubivši na nedeljnom nivou 7,4 procenta.

Od akcija iz bankarskog sektora, najveći promet ostvaren je akcijama niške „AIK banke” (AIKB). Posle dve nedelje posta i prometa koji su neuobičajeno niski za najprometniju hartiju na Beogradskoj berzi, u drugoj polovini nedelje ostvaren je gro realizacije ukupne vrednosti od 33,5 miliona dinara. Prosečna cena ove hartije poslednjeg dana u nedelji iznosila je 2.820 dinara, što je pad od 0,63 odsto u odnosu na kraj prethodne nedelje. Akcije beogradske „Agrobanke” (AGBN) registrovale su solidan promet od 7,8 miliona dinara, uz blagi rast cene,pa je na kraju trgovačke nedelje iznosila 7.301 dinar. Zahvaljujući transakciji u kojoj je trgovano sa samo jednom akcijom, „Univerzal banka” (UNBN) je ojačala gotovo maksimalnih 20 procenata. Nakon naglog rasta cene,koji je počeo sredinom prethodne nedelje, kada je cena sa 8.900 dinara uzletela do visokih 14.053 dinara, „Jubmes banka” (JMBN) je ove sedmice izgubila 9,21 odsto vrednosti, skliznuvši na kotu od 11.521 dinar. Promet akcija te banke u dominantnom državnom vlasništvu iznosio je 2,59 miliona dinara.

Obveznice stare devizne štednje

Promet obveznica stare devizne štednje bio je za skoro 50 procenata manji u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 857.000evra. Prinosi većine serija su blago opali i sedmicu su okončali ispod nivoa od 3,5 procenata. Obveznice koje najkasnije dospevaju, A2015 i A2016, zabeležile su godišnje zarade od oko 3,4 procenta,što odgovara najvišim cenama tih hartija otkada su uvrštene u berzansku kotaciju.

Trezorski zapisi i trezorske note

Prve poslovne nedelje septembra održane su dve aukcije državnih dužničkih papira. Šestomesečni trezorski zapisi sa nominalnom vrednosti od 4 milijarde dinara u potpunosti su prodati po prosečnoj ponderisanoj diskontnoj stopi od 12,3 odsto. Opet su slabu zainteresovanost investitori pokazali za srednjeročne državne papire. Tako je uspešnost realizacije dvogodišnjih nota sa otkupnom cenom od 2 milijarde dinara bila svega 45 odsto iako je prosečna ponderisana stopa prinosa bila preko 13,2 odsto. Prvi čovek Direkcije za platni sistem NBS-a izjavio je za agenciju „Blumberg” da će do kraja godine država pokušati da prikupi 400 miliona dolara emitovanjem evroobveznica uz garanciju Svetske banke.

Dobitnik nedelje – Beogradska „Univerzal banka” bila je jedan od većih dobitnika protekle sedmice, sa skokom od nepunih 20 procenata, istina s nevelikim prometom. Ta banka okončala je sedmicu na nivou od 5.780 dinara,što je i dalje neznatno iznad istorijski najniže vrednosti ove hartije. Univerzal banka je na polovini godine objavila prilično razočaravajuće poslovne rezultate – prihodi te bankarske ustanove bili su manji za 11,6 procenata u odnosu isti period protekle godine. Bruto dobit koju je ova banka objavila iznosila je 129,2 miliona dinara i bila je za 35,6 odsto manja u odnosu na prvu polovinu 2009. godine. Vlasničkom strukturom „Univerzal banke” dominira veliki broj pravnih lica koja imaju udeo od po nepunih 5 procenata, a mnoga od ovih imena sa dalekih ostrva povezuju se sa „Delta grupom” domaćeg biznismena Miroslava Miškovića.

Gubitnik nedelje – Beogradska trgovačka kompanija „Progres” izgubila je tokom protekle sedmice 10,7 procenata, spustivši se na nivo od 125 dinara uz prilično skroman promet. Uprkos tom padu, akcije „Progresa” od početka godine beleže rast od 25 procenata i predstavljaju retke hartije sa pozitivnim prinosom od početka godine. Progres je prevalio put od nekadašnje gigantske kompanije do firme koja trenutno, faktički, i nema poslovne prihode već samo značajne nekretnine u centru Beograda i gomilu potraživanja i obaveza za koje je teško utvrditi koliko su realne i u praksi ostvarive. Najveći akcionar „Progresa” je država,sa udelom od 46 procenata,pošto u bliskoj prošlosti u nekolikonavrata nije uspela da realizuje tender na kojem je nudila kontrolni paket akcija ove kompanije.

Berzanske vesti

„Metalac” zabeležio oporavak poslovanja u prvoj polovini 2010.

Kompanija „Metalac” iz Gornjeg Milanovca objavila je nekonsolidovane finansijske izveštaje za prva dva kvartala tekuće godine,tokom kojih su zbirni poslovni prihodi svih zavisnih preduzeća iznosili 3,02 milijarde dinara i bili su veći za 15,9 odsto u odnosu na isti period 2009. godine. Dobit iz redovnog poslovanja iznosila je 288,6 miliona dinara i za 78,3 odsto je veća u odnosu na prva dva tromesečja 2009. godine. Prihodi od prodaje na domaćem tržištu premašili su 2 milijarde dinara (rast od 14,5 odsto) dok su na inostranom tržištu iznosili 700 miliona dinara (rast od 18 odsto). Dugoročne obaveze i rezervisanja smanjeni su za 6,8 odsto, dok su kratkoročne obaveze povećane za 32,2 odsto. „Metalac” predstavlja jedno od najuspešnijih domaćih preduzeća koje još uvek nema strateškog partnera,već kontrolni paket akcija i dalje drže menadžeri te kompanije.

Prihodi „Tigra” 34 odstoveći, dobit i dalje slaba

Pirotski „Tigar”, prva kompanija koja je dospela na A listing Beogradske berze, objavio je polugodišnje poslovne rezultate koji svedoče o nastavku rasta poslovne aktivnosti te kompanije ali i dalje uz veoma nisku profitabilnost. Konsolidovano posmatrano, „Tigar” je u prvoj polovini godine ostvario poslovne prihode od 2,2 milijarde dinara,što je za 34 odsto bolji rezultat u odnosu na prvih šest meseci 2009. godine. Ostvarena konsolidovana neto dobit iznosila je 38,8 miliona dinara i za 66 odsto je bila manja u odnosu na isti period prethodne godine. „Tigar” je široj javnosti poznat po proizvodnji auto-guma,ali taj segment poslovanja više nije u sastavu kompanije budućida je prošle godine francuski „Mišlen” postao jedini vlasnik te visokoprofitabilne kompanije. „Tigar” je svoje poslovanje koncentrisao na industriju tehničke gume, gumene obuće i odeće i nekoliko novih programa koje razvija u proteklih par godina.

Održana skupština „Energoprojekt holdinga”

Nakon višesedmičnog previranja na relaciji država – menadžment „Energoprojekta”, protekle sedmice je konačno održana redovna skupština akcionara te kompanije zakazana odlukom Privrednog suda,a na zahtev Republike Srbije kao najvećeg akcionara te kompanije. Država je iskoristila pravo glasa na spomenutoj skupštini,te je u novoizabrani upravni i nadzorni odbor kompanije postavila svoje predstavnike. Takođe, protekle sedmice je objavljeno da je zakazana vanredna skupština akcionara te kompanije za 9. novembar tekuće godine,a na dnevnom redu će biti usvajanje srednjeročnog programa poslovne politike kompanije u periodu od 2010. do 2104. godine. Akcije „Energoprojekta” u nedelji u kojoj je održana dugo očekivana skupština oslabile su do nivoa od 945 dinara,što odgovara tržišnoj kapitalizaciji tog građevinara od 8,9 milijardi dinara (84,7 miliona evra).

objavljeno: 06/09/2010

Nastavak na Politika... | Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar