Mrkonjić: Pregovori o ruskom kreditu završavaju u februaru  

BEOGRAD - Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je danas da će pregovori sa predstavnicima ruske vlade o odobravanju dela kredita u iznosu od 800 miliona dolara, od ukupno milijardu dolara, biti okončani tokom februara, istakavši da tu nema "nikakvih dilema i sukoba".

"Očekujemo ovih dana poziv ruske strane da se razgovori nastave. Rusi predlažu da u tom poslu učestvuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zajedno sa nama, otprilike učešće bi bilo 50 prema 50 odsto", rekao je Mrkonjić u intervjuu Tanjugu.

Ministar je naglasio da Srbija sigurno neće tražiti od Rusa da oni grade železničku stanicu "Prokop" u Beogradu, jer je to za nas najvažniji objekat, napominjući da će ruska strana moći da učestvuju u opremanju tih objekata, jer su vozovi koji idu kroz Beograd ruske proizvodnje.

Mrkonjić je naveo da je Srbija tražila kredit za "Prokop" od 200 miliona evra, prugu od Valjeva do Loznice 150 miliona evra, koja Ruse posebno interesuje, i 250 miliona evra za remont pruge Beograd-Bar.

Prilikom remonta pruge prema Baru, građevinski deo posla bi obavila naša preduzeća, a ruska strana bi obezbedila opremu, kazao je on.

Ulaganja nemačkih privrednika

Mrkonjić je rekao da su nemački privrednici zainteresovani za učešće u infrastrukturnim projektima u Srbiji i da se sada organizuju za zajednički nastup na srpsko tržište, a posebno ih interesuju železnica i autoput.

"To nije slučajno, jer 90 odsto opreme koja je na železnici u Srbiji ugrađena u poslednjih 50 godina upravo je nemačkog porekla. Nemci imaju veliki interes za ulaganja", istakao je ministar.

Govoreći o privatizaciji "Jat Ervejzom", Mrkonjić je ponovio da je nemački avio prevoznik "Er Berlin" pokazao interes za strateško partnerstvo sa "Jat Ervejzom" i "Jat tehnikom" i u toku februara se očekuju prvi sastanci na tu temu.

Infrastrukturni projekti ministarstva



Što se tiče poslova u vezi sa radovima na mostu kod Beške, obilaznice oko Beograda i realizacije drugih infrastrukturnih projekata koji se finansiraju iz međunarodnih kredita, priliv sredstava ide po predviđenoj dinamici međunarodnih banaka i tu nema nikakvih problema, naglasio je ministar.

Mrkonjić je podsetio da Ministarstvo za infrastrukturu, u ovoj godini raspolaže sa sedam milijardi dinara, od čega je četiri milijarde opredeljeno za izgradnju severnog kraka putnog Koridora 10 kroz Srbiju, dve milijarde dinara za izgradnju autputa Beograd - južni Jadran (za deonicu Beograd-Čačak) i jedna milijarda za obilaznicu oko Beograda.

Na tenderu za izgradnju 110 kilometara autoputa severnog kraka Koridora 10, od Novog Sada do Horgoša i od Subotice do Kelebije, koji se završava sutra, više od 30 preduzeća preuzelo dokumentaciju, kazao je on i naveo da se među njima dosta domaćih preduzeća i da bi bilo dobro da nastupe zajedno i oforme konzorcijum.

Ulaganja u Luku Bar

Mrkonjić je, po pitanju opravdanosti ulaganja u Luku Bar, ukazao da su Luka Beograd, pruga Beograd-Bar i barska luka celina, ističući da Srbija ima i politički i ekonomski interes za tu luku.

Ministar je naveo da Luka Bar sada ima kapacitet za oko pet do šest miliona tona robe, a barska pruga kapacitet od sedam miliona tona.

"Luka pretovara negde oko milion tona, a prugom ide oko milion tona. Mi danas u ovim uslovima možemo povećati kapacitet pruge na tri i po miliona tona i luke na tri i po miliona tona, a uz potreban remont možemo je dovesti i do punih kapaciteta", precizirao je on.

Ministar je rekao da bi Srbija već sada mogla dve i po do tri miliona tona rasutih tereta, pre svega, žitarica da izvozi iz Vojvodine preko barske luke.

"Država je dužna, bez obzira ko kako misli, da vodi razvoj posebno saobraćaja i infrastrukture", istakao je Mrkonjić.

Mrkonjić je ukazao, govoreći o infrastrukturnim projektima, da je Italija pokazala veliki interes za ulaganja u takozvani Koridor 11, koji treba da poveže Italiju i Rumuniju preko Srbije.

"Italijani su pokazali svoj interes, ulažući pare u izradu projekata, a potom će ulagati i pare u izgradnju tog puta", podsetio je on.

Spor sa austrijskim konzorcijumom

Što se tiče tendera za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada sa autoputem do graničnog prelaza Gradina, ministar je kazao da će spor koji vodi konzorcijum "Alpina - Por" pred Arbitražnim sudom u Parizu protiv Srbije diktirati i odnos prema tom poslu, s obzirom da je najpovoljniju ponudu dostavila austrijska "Alpina".

Na pitanje da li će "Alpina Por" odustati od tužbe protiv Srbije pred Arbitraznim sudom u Parizu, Mrkonjić je odgovorio da sledeće nedelje ističe rok, kada se očekuje da taj Konzorcijum donese odluku.

"Logično je, to je moje mišljenje, da firma koja učestvuje na tenderima, gradi i radi velike projekte u našoj zemlji, ne tuži našu zemlju", zaključio je Mrkonjić.

Srbija je 22. oktobra prošle godine, pred Vrhovnim sudom u Beču dobila spor protiv konzorcijuma "Alpina Por", jer nije ispunio uslove iz ugovora o koncesiji za izgradnju auto-puta Horgoš - Požega i početkom januara ove godine Vladi Srbije uplaćeno je 10 miliona evra na ime bankarske garancije za taj posao.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 1 0

Dodajte komentar