Izvor: Blic, 21.Okt.2011, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milijarda za posle izbora

Vlada premijera Cvetkovića potrošiće i najnoviji kredit od milijardu dolara za pokrivanje budžetskog minusa i refinansiranje duga države. Izvor „Blica“ iz Ministarstva finansija kaže da će milijarda od obveznica služiti „duboko u narednoj godini“ jer će posle izbora nova vlada sesti u vruću stolicu - imaće minus od 3,9 odsto koji ako ekonomski rast bude mali, neće moći da pokriva dodatnim zaduživanjem.

Tako se i ovaj, jedan od najvećih pojedinačnih dugova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u istoriji aktuelne vlade, neće naći na strani investicija koje su već pale na minimalan nivo. Od početka godine na investicije je otišlo 16,5 milijardi dinara iz budžeta, što je 3,2 puta manje nego u celoj 2008. godini.

- Najnoviji kredit od prodaje evroobveznica ne razlikujemo od ostalih zajmova. Svi oni su u vlasništvu države i zajedno sa ostalim prihodima služe za potrebe Vlade. Zato i nije moguće utvrditi koliko smo novca od kredita potrošili na plate i penzije, a koliko za investicije i pokrivanje budžetskog minusa - kaže izvor "Blica” iz Vlade Srbije.

Kako je rastao javni dug

Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Dug vlade koja je prethodila premijeru Cvetkoviću, najviše se odnosio na staru deviznu štednju, dok se njegova struktura danas značajno izmenila. Podaci iz juna ove godine da je Srbija za pokrivanje minusa imala dug kod 12 banaka, svaki je iznosio od 10 do 40 miliona evra. Vlada je istovremeno, po osnovu neisplaćenih penzija, imala i dug od 70 miliona evra.

Budžet za narednu godinu se tek kroji, a stručna javnost podseća da su se dosadašnji krediti potrošili, a ne uložili, i da će takvu praksu biti teško promeniti.

Generalno, Vlada je za tri godine na investicije utrošila oko 130 milijardi dinara. Istovremeno je na plate u javnom sektoru otišlo oko 600 milijardi, na penzije 900, a na subvencije 180 milijardi. Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri godine, Vlada je pozajmila oko 570 milijardi dinara (5,7 milijardi evra). Ukupan javni dug na početku mandata 2008. je iznosio 8,7 milijardi evra. Danas je nešto iznad 14,4 milijarde.

Na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 500 miliona evra, a do sada je završeno oko 70 kilometara autoputa. Za rekonstukciju Gazele, koja treba da bude završena do februara 2012. godine i za most na Beškoj smo uzeli kredit po tridesetak miliona evra. Na isti način finansiramo i gradnju mosta preko Ade koja će koštati 120 miliona evra.

Zajmove pojela i javna preduzeća

Dobar deo zajmova, ako ne i najveći, pojela su javna preduzeća. Vlada je nedavno preuzela dug državnih preduzeća, veći od milijardu evra. Duga je oslobodila „Železnice", „Puteve Srbije", Klinički centar Srbije, KBC „Zemun"... Takođe, zahvaljujući ruskom kreditu, „Železnice" su nedavno dobile prvi voz iz Švajcarske, a na srpske pruge bi do kraja 2012. trebalo da stigne još desetak garnitura. Kredit od 50 miliona evra uzeo je i „Jat". Zajam je između ostalog bio namenjen i za nabavku dve letelice, koje, međutim, još nisu doletele.

- Novac je uglavnom utrošen na tekuću budžetsku potrošnju, dakle - na plate i penzije i kupovinu robe i usluga. Znatan iznos je otišao i na subvencije javnih i privatnih preduzeća. Privreda nije investirala već je otpuštala radnike i vraćala dugove - kaže za „Blic" Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta.

Po međunardnim standardima Srbija je trenutno srednje zadužena zemlja. Od visokog nivoa zaduženosti trenutno je daleko oko 16 procentnih poena, ali i 0,7 poena od zakonskog ograničenja od 45 odsto BDP-a.

- U slučaju probijanja limita, upalila bi se crvena lampica koja govori da Srbiji ne ide dobro, a u toj situaciji se može dogoditi i snižavanje kreditnog rejtinga koji je i ovako nizak. Danas je on na nivou sedam, što se jezikom investitora naziva „đubre" - kaže ekonomista Boško Mijatović za „Blic".

Vladi nije teško da promeni zakon

Stručnjaci tvrde da će sada biti zanimljivo posmatrati naredne poteze Vlade. Teoretski, premijer Cvetković može izmeniti Zakon o budžetskom sistemu i pomeriti limit javnog duga za koji procentni poen. Ovo je, inače, nedavno sugerisao i nobelovac i tvorac evra Robert Mandal, koji je ujedno i pohvalio Vladu zbog toga što je zakonom ograničila dug na tako niskom niovu.

- Vlada može i da se poigra statistikom. Mogli bi da kažu da je BDP veći ili da vode politiku jačeg kursa dinara. Tada bi BDP u evrima bio veći, a javni dug manji - objasnio je Mijatović.

Povezane vesti: Cvetković: I posle izbora, ista koalicija na vlasti Prošlogodišnja dobit NIS za pokriće gubitaka

Nastavak na Blic...