Izvor: Večernje novosti, 30.Maj.2016, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Malinari ne mogu računati na bogat rod, ali ipak priželjkuju pristojnu zaradu

Kiša, majski sneg i zaraza desetkuju prinose. Proizvođača bi 250 dinara za kilogram ZA manje od mesec dana berba malina biće u punom jeku, a već je izvesno da će rod na ukupno 15.000 hektara u Srbiji pod crvenim zlatom - ove godine značajno podbaciti. Agronomi su složni, previše vlage, poremećen ciklus oprašivanja, sneg usred maja, zaraženi zasadi, loš sadni materijal i nedostatak zaštite u fabrikama pod otvorenim nebom, uzeće svoj danak. U najboljim godinama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << naši poljoprivrednici su sa više od 100.000 ubranih tona ovog jagodičastog voća bili svetski šampioni, ali će ova sezona biti daleko ispod željene. Srpske maline, naročito one iz ariljskog kraja, zbog podneblja u kome se gaji, jedinstvene su u svetu po kvalitetu. Ova prednost često se "istopi" zbog "više sile" i lošeg tretmana u zasadima, pa se može očekivati da će Poljska još jednom preuzeti primat na globalnoj malinarskoj pijaci. U igri je još i Čile, odakle malina na tržište stiže pre srpske, a tu su i "mali" u ovom poslu, poput Španaca, odnedavno Bugara i Mađara... - Srpska proizvodnja maline je u dugoročnom i akutnom problemu. Velika količina kiše i majski sneg uticali su na kompletno stanje: zasadi se suše i biće sve lošiji u godinama koje dolaze, kod većine pupoljci su izmrzli pa je nestala "prva ruka" roda, sneg je izlomio rodne grane, a vremenske neprilike pogoduju i širenju bakterijskog pseudominasa. Ovu bolest, koja je uhvatila maha, teško je iskoreniti - ističe Andrija Radulović, agronom-voćar iz poljoprivredne Stručne savetodavne službe u Užicu. Srbija će i dalje imati ozbiljne količine maline, ali ona "putuje" u Evropu kao sirovina za industrijsku preradu. Pokušaji da se ona, makar u manjim količinama, kao sveža plasira u rafove trgovinskih lanaca, i da se "kod kuće" prerađuje u finalni proizvod prehrambene industrije sa višom cenom - do danas nisu zaživeli. Narednih dana, a to je već tradicionalno, počeće između proizvođača i hladnjačara "rat" za otkupnu cenu maline, ali zasada niko o njoj ne spekuliše. Tek će poneko, stidljivo, poželeti 250 do 300 dinara za kilogram, koliko da "pokrije rad i troškove". Cena će ipak zavisiti od količine roda i interesa svih u malinarskom lancu, a to su: banke, hladnjačari (otkupljivači), izvoznici, proizvođači i najamna radna snaga.ŠTA JE NA POLISI MAJSKI sneg je izlomio rodne grane u višim zasadima, treću godinu zaredom "viša sila" ne ide naruku proizvođačima. Poljoprivrednici najčešće osiguravaju zasade od štete koju pričinjava grad, ali ove polise ne pokrivaju štetu od ranog mraza i snega, pa će većina ostati "kratkih rukava". - Svi loši faktori uticaće da rod bude od 30 do 40 odsto manji od priželjkivanog. Čim je posle kiše granulo sunce, brojni zasadi su počeli da se suše. Nadamo se da će nas makar pravična cena sačuvati - kaže Dragan Bogdanović, predsednih ariljskog udruženja proizvođača "Vilamet spas" - Bilo bi dobro da uspemo da naplatimo koštanje hemije, goriva, berača, ali i svoj rad... U Stupčevićima, Vignjištu, Bogojevićima, Latvici, Mirosaljcima, Dragojevcu, Trešnjici kod Arilja, u selima oko Užica, Požege, Bajine Bašte, Kosjerića, Ivanjice, Nove Varoši i Prijepolja, na prvi pogled, dok se berba bliži, vidi se da malinjaci nisu u sjajnom stanju. Za manje od mesec dana, širom zapadne Srbije u zasadima će se naći oko 15.000 berača, a najviše će ih biti u ariljskom kraju. - Izvoz ugrožava i "norovirus" jer u zasadima, tokom berbe, često nema obezbeđenog "mokrog čvora" za održavanje lične higijene berača, a još veći problem je transport. Gajbe pune roda se tako nađu na traktorskim prikolicama koje nisu dezinfikovane. Na svetskom tržištu se svaki propust skupo plaća - upozoravaju agronomi. - Takođe, treba pokušati revitalizaciju zasada, nadoknaditi azot koji je kišnica isprala, prihraniti zemljište i biljke posle analiza, obezbediti odvodnjavanje natopljenih parcela i uoči sezone grada postaviti zaštitne mreže... DALEKO OD REKORDA PREMA podacima Ministarstva poljoprivrede, prošla godina bila je po prinosima uspešna za srpski malinarski lanac. Izvezeno je 110.000 tona, a ostvarena je dobit teška 280 miliona dolara. Ova godina, već je izvesno, biće daleko lošija. Srbija inače proizvodi četvrtinu ukupne svetske količine "crvenog zlata", ali prerada ovog voća i trgovina finalnim proizvodima kod nas skoro da ne postoji.

Nastavak na Večernje novosti...