Izvor: Politika, 23.Nov.2014, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lekić: Gubio sam zdravlje i kapital; Tedeski: Brend na prekretnici

o Više od polovine godišnje poslovne dobiti dam bankama, lizing ili osiguravajućim kućama, kaže Vaso Lekić, direktor „Fudlenda” o Preuzimanje „bakine tajne” je priča o uspehu, a ne neuspehu, kaže Emil Tedeski, vlasnik „Atlantik grupe”

Shvatili smo da nam za dalji rast brenda „bakina tajna” treba mnogo veća snaga i adekvatan strateški partner.

Ovim rečima Vaso Lekić, direktor i većinski vlasnik kompanije „Fudlend” , odgovara na pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li mu je žao što je, posle 20 godina u ovom poslu, i nakon što je teglice svojih proizvoda uspeo da postavi u maloprodajne lance u Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Rusiji, Japanu, Koreji, Australiji, Americi, Kataru, Panami – prodao 100 odsto vlasništva hrvatskom biznismenu Emilu Tedeskom, vlasniku „Atlantik grupe”.

– Puno smo uradili, ali da bismo dublje ušli u ta tržišta potrebna su ogromna ulaganja. Ulazak u velike svetske lance košta, a mi smo u tom smislu ograničeni. U narednih pet godina planirali smo da promet povećamo za 30 do 50 odsto, a „Atlantik grupa” je planirala rast i do 500 odsto. Plan je da sa takvim saigračem u timu preradimo 10.000 tona voća i povrća godišnje, umesto dosadašnjih 2.600. To znači da će porasti potreba da poljoprivredni proizvođači iz Srbije zasade, uzgaje i isporuče znatno veće količine višanja, paprika, malina, šljiva, kajsija, kupina i paradajza, što će značiti i upošljavanje nove radne snage.

Da li ostajete u „svojoj” kompaniji?

Dogovorili smo se da i dalje ostanem u upravi firme i budem brend ambasador „bakine tajne” u svetu.

 

Šta to konkretno znači za Srbiju?

Možemo otvoreno da kažemo da je naša zemlja ovim povezivanjem sa „Atlantik grupom” mnogo više dobila nego izgubila. Planirano je i ulaganje u osnovni kapital od tri miliona evra, kao i investicije u modernizaciju opreme i proizvodnih kapaciteta do 4,5 miliona evra.

 

U poslednje vreme provejavalo je nezadovoljstvo kroz Vaše javne izjave?

I to je jedan od razloga zašto smo se na ovo odlučili. U početku, država nam je dala podršku, a na kraju, kada nam je najviše trebala – ona se sklonila. Inače, daleko od toga da je poslovno okruženje najsjajnije. Tako, na primer, više od polovine godišnje poslovne dobiti damo bankama, lizing ili osiguravajućim kućama, jer je teško zamisliti razvoj bez kredita. Na razne poreze i doprinose državi izdvojimo gotovo milion evra. Kad podvučemo crtu – ispade da radimo za banke, državu, plate radnika, a nama ostane jedan ili dva odsto, što je veoma malo, a svu svoju imovinu smo založili u biznis, pri čemu evidentno gubimo i zdravlje, koje nema cenu.

Kako se to, onda, isplati Emilu Tedeskom?

To je zakon kapitala. „Atlantik grupa” je velika međunarodna kompanija sa preko 5.000 zaposlenih i obrtom od preko 700 miliona evra godišnje. Oni za takav strateški razvoj „bakine tajne” na međunarodnom tržištu imaju mogućnosti. Mogu da ulože velika sredstva u marketing, distribuciju, proizvodnju, da tri godine rade bez dobiti kako bi postigli što veću prodaju i pozicioniranost u svetu.

Nema tog premijera koji u ekspozeu nije napisao da je razvoj malih i srednjih preduzeća prioritet. Zamerate li premijeru Vučiću, što obilazi gubitaše, a nije čuo Vas?

Oko 300 prosečnih srpskih plata naša kompanija izdvoji godišnje za kamate, premije, poreze ili doprinose, a zapošljavamo 150 ljudi. Smatramo da to nije logično. Zato nam je stalo da se država ponaša kao dobar privrednik i ne možemo sa blagonaklonošću da gledamo kako se odvajaju sredstva za gubitaše. Ne zbog premijera Vučića, nego svih nas. Ne može Srbija da ide napred ako mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju 50 odsto radne snage, imaju visoke doprinose i kamate, a nemaju jake razvojne fondove koji će podržati rast i razvoj ovog sektora.

Ostaje li novac od prodaje u Srbiji?

Kad dođe vreme razmišljaću o tome šta ću. Radiću ono što najviše volim, a do sada je to bilo vezano za prirodu, zdravlje i ishranu.

Neko bi rekao da je hrvatski biznismen Emil Tedeski, osnivač i vlasnik, „Atlantik grupe”, profitirao na nezadovoljstvu srpskih biznismena. Tako je svojevremeno postao vlasnik „Granda” i Štarka”, a pre nekoliko nedelja zaključio je ugovor i o preuzimanju 100 odsto vlasništva „Fudlenda”. U razgovoru za „Politiku” tvrdi da su ta dva slučaja neuporediva, jer je Slobodan Vučićević tada bio manjinski akcionar u „Drogi Kolinskoj”, koja je bila u većinskom vlasništvu slovenskog „Istrabenca”, koji je, opet, upao u finansijske teškoće, a odluka vlasnika o prodaji bila je u direktnoj vezi sa krizom.

– Kod „bakine tajne” reč je, vrlo jednostavno, o odličnom brendu koji je došao do prekretnice u kojoj se za dalji razvoj pokazala potreba za jakim strateškim partnerom. Međusobno smo se prepoznali i to je priča o poslovnom uspehu, a ne neuspehu. Vaso Lekić izuzetan je čovek, vizionar koji je osmislio i razvio asortiman i brend i uspešno ga predstavio međunarodnom tržištu, što nastavlja kao deo velikog tima „Atlantik grupe”.

Iz kojih sredstava će biti isplaćeno 7,5 miliona evra? S obzirom na Vaše poslovne prihode, to ne bi trebalo da bude problem. Ali, da li to isto možete da kažete kada pogledate Vaše dugove?

„Atlantik grupa” je stabilna kompanija koja ima vrlo zahvalnu situaciju kad govorimo o likvidnosti, o niskom nivou zaduženosti i o visokoj dostupnosti kapitala. Cenom transakcije se, razumljivo, u javnosti spekuliše, ali ona je predmet ugovorne tajne. Finansiranje će se sprovesti iz vlastitih sredstava kompanije.

Investirali ste na početku krize, kada su privrednici u regionu o investicijama mogli da sanjaju. Da li ovo preuzimanje znači da je za „Atlantik” kriza u regionu prošlost?

Kriza u regionu traje i svi osećaju njen uticaj. To je neizbežno. I mi osećamo opšti osećaj nesigurnosti, pad kupovne moći, zaposlenosti.  Nastojimo da to maksimalno kompenzujemo uštedama na svim nivoima. I to je jedan od razloga našeg iskoraka i jačeg fokusa na internacionalizaciji. To ne znači da region nije važan. Naprotiv. Ali ukupna ekonomska situacija i relativna zasićenost regionalnih tržišta, odnosno naše mesto jedne od vodećih kompanija s visoko pozicioniranim brendovima, ostavljaju ograničen prostor za dalji rast, što nas ne zadovoljava.

Da li ovo preuzimanje zapravo znači da ste, za razliku od srpskih privrednika, zadovoljni uslovima poslovanja u Srbiji?

U Srbiji se osećamo i ponašamo kao domaća kompanija. Tako nas i ljudi doživljavaju. Tu proizvodimo, zapošljavamo, plaćamo porez, ulažemo u zajednicu... Mi smo deo ovog društva i ne gledamo na njega spolja. Ni kao privrednici, ni kao investitori, nismo nikada imali problema koje bismo posebno isticali, a to da u celom regionu ima prostora za unapređenje uslova za poslovanje – nije ništa novo. Međutim, poslednje naše preuzimanje nije posedica krize, niti lošeg odnosa političkih elita prema privredi.

Očekujete li probleme sa Komisijom za zaštitu konkurencije zbog preuzimanja, jer postajete sve veći igrač na tržištu?

Mi smo ponosni na naše poslovanje i razvoj na srpskom tržištu, koji su rezultat zalaganja svih naših zaposlenih i menadžmenta i u proizvodnji i distribuciji. Ne očekujemo teškoće u očekivanoj finalizaciji transakcije, odnosno formalnom preuzimanju po odobrenju Komisije, početkom iduće godine.

A. Telesković

objavljeno: 23/11/2014

Nastavak na Politika...