Izvor: Blic, 27.Sep.2016, 06:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredite lošim klijentima odobravaće manje banke, i to MOŽDA
Najava da će NBS od 1. oktobra smanjiti namete za obavezne rezervacije za rizik, navelo je mnoge da pomisle da će banke automatski odobravati kredite i problematičnim klijentima, koji neredovno izmiruju obaveze. Međutim, kako "Blic" saznaje u bankarskim krugovima, to najverovatnije neće biti slučaj.
- Odluka NBS da smanji rezerve može biti stimulišuća za banke da odobre kredit i klijentu kome ranije ne bi, ali to nipošto ne znači da će banke automatski sada početi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odobravaju zajmove i klijentima koji su označeni da kasne sa otplatom. Svaka banka ima svoju politiku i na osnovu njihove procene rizika, odobriće ili neće kredit lošem klijentu - objašnjava Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.
Indirektno su nam to potvrdili i u jednoj od najvećih banaka na srpskom tržištu, objašnjavajući da banke samostalno odlučuju da li će biti fleksibilniji i odobravati kredite građanima koji docne u plaćanju rata.
- Postoji mogućnost da manje banke, koje tek trebaju da osvoje tršište i klijente, više rizikuju i na taj način odobravaju kredite i onim građanima koji su u kreditnom birou označeni da duguju. Nasuprot tome, najava NBS ne mora da se odrazi na velike banke, koje stabilno posluju, jer one ne moraju da traže nove klijente i u tom smislu biće opreznije - objašnjava naš sagovornik iz te banke i dodaje da građani "u najvećem procentu redovno otplaćuju kredite, ali je privreda problem".
Ko su "loši klijenti"
Jedan od ključnih kriterijuma za odlučivanje o tome da li će nekome biti odobren kredit ili ne, bez obzira o kom se iznosu radi, jeste kreditni rejting. Na žalost, previše često se dešava da građani nisu svesni koliko je kreditni rejting bitan, pa se iznenade negativnim odgovorom banke.
- Kreditni biro statistički prati zaduženost klijenata i urednost u otplati. Na osnovu toga banke onda lakše mogu da ocene da li će nekome dati kredit ili ne. Kašnjenje u otplati dve rate kredita, već se evidentira u Kreditnom birou - objašnjava Gavrilović.
Izveštaj Kreditnog biroa ne daje infromaciju koliko je neko dužan, već samo da li ima neko kašnjenje u otplati duga ili taksi i provizija banci. Te statističke podatke, Kreditni biro čuva i do deset godina.
- Postoji mogućnost da banka odobri kredit klijentu, iako se u Kreditnom birou očita da je kasnio u otplati, na primer 2008. goidne. Isto tako banka može da ne odobri kredit onome ko je kasnio u otplati pre dve ili tri godine. Samo docnja u otplati nekoga čini “lošim klijentom”. Ukoliko je neko ostao bez posla, a redovno isplaćuje rate za kredit ne smatra se lošim klijentom, ali ukoliko nezaposlen građanin želi da uzme kredit, automatski se smatra rizičnim - ističe Gavrilović.
.jpg)
