Ko ne veruje poreznicima, može da angažuje veštake  

„Poreska uprava će prilikom konverzije prava korišćenja u pravo svojine građevinskog zemljišta utvrditi cenu koja će biti relevantna za državu i svi oni koji ne budu zadovoljni, bilo da su u pitanju državni ili privatni subjekti, imaće mogućnosti da putem zvaničnog sudskog veštaka, tehničke ili građevinske struke, utvrde pravu vrednost”, rekao je juče Dragutin Radosavljević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktor Poreske uprave.

Procena ove službe Ministarstva finansija biće polazna osnova za utvrđivanje naknade, koju će korisnici gradskog građevinskog zemljišta, stečenog kupovinom firmi kroz privatizaciju ili stečaj, moći da konvertuju u vlasništvo.

Prelazak prava korišćenja u pravo svojine moraće da plate i firme koje su devedesetih godina dobile zemljište na trajno korišćenje, a nisu ga privele nameni niti su sklopile ugovor o zakupu.

Pošto im grad nije utvrdio pravo prestanka korišćenja i oduzeo im placeve, prema novom zakonu plaćaće konverziju.

Ova novina zakačiće mnoge firme, bar u Beogradu. Recimo, „Union inženjering” za plac u Rajićevoj ulici, kompanija Bogoljuba Karića na Terazijskoj terasi, „Napred” u Novom Beogradu, „Energoprojekt” na Trošarini i u Novom Beogradu, „Hidrotehnika” na Slaviji, „Rad” u ulici Kneza Miloša... Sticanje svojine im je neophodno, ako žele nešto da grade na tom zemljištu, kao i onima koji umesto fabrika kupljenih u procesu privatizacije podižu poslovni prostor ili stanove.

Kriterijumi i metode obračuna objekata i zemljišta, kaže Radosavljević, zavise i od lokacije, infrastrukture ili planirane izgradnje na tom mestu. Poreska uprava će, kako ističe, biti objektivna prilikom procene.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je uredbom o konverziji prava korišćenja u pravo svojine definisalo kriterijume prema kojima će se rukovoditi Poreska uprava (lokacija, stepen komunalne opremljenosti, urbanistički parametri, namena zemljišta i kao najvažniji srednja prometna vrednost zemljišta u sličnoj ili istoj urbanističkoj zoni). Od procenjene tržišne vrednosti zemljišta odbijaće se vrednost kapitala uloženog da bi se došlo do tog zemljišta.

Prilikom određivanja visine naknade, važnu odluku imaće i lokalne samouprave. One će svoje cenovnike za prenamenu industrijskog zemljišta u građevinsko ili poljoprivrednog u građevinsko morati da prilagode tržišnim uslovima.

I druge državne ustanove, prema Radosavljevićevim rečima, treba da obave svoj deo posla. Pre svega se misli na Republički geodetski zavod koji ove godine treba da završi registar nepokretnosti u Srbiji. „Prvi put imaćemo na jednom kompakt disku kompletnu nepokretnost koja se nalazi na teritoriji Srbije – kako poljoprivrednog i građevinskog zemljišta tako i stambenih, poslovnih i drugih infrastrukturnih objekata”, navodi direktor Poreske uprave.

M. U. A.

[objavljeno: 09/02/2010]

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar