Izvor: B92, 31.Okt.2014, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se uništava domaći krompir?
Iako ima dovoljno za svoje potrebe, Srbiji preti nekontrolisani uvoz po bagatelnim cenama pošto farmeri u Evropi za svoju krtolu mogu dobiti samo dva centa.
Sekcija za krompir "Plodova Srbije” objavila je početak borbe za opstanak proizvođača tog povrća, i radni tim udruženja pokucaće, za dan ili dva, na vrata ministara poljoprivrede i trgovine. Jer, prekjuče po podne u Kušićima, u hotelu "Javor” pri vrhu istoimene planine, vodeći krompiraši u Republici većali su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šta da se radi i odlučili da ne sede skrštenih ruku
Crvena lampica upalila se zbog cena ovogodišnjeg roda u zemljama Evropske unije, gde farmeri kilogram krompira isporučuju za samo dva centa jer ne mogu da dobiju više. Predsednik Sekcije, profesor dr Zoran Broćić, naveo je da izvoznici iz zemalja EU utovaren krompir, spreman za isporuku, nude po ceni od sedam do 12 centi. Dr Živko Bugarčić, koji radi za preduzeće "Arum” iz Zemuna, ukazuje da je zbog povoljnih cena u tri poslednje godine proizvodnja krompira u vodećim državama EU rasla po stopi od dva do pet odsto, pa se na kraju leta pojavilo 10 procenata krompira više, "što je napravilo opštu pometnju na tržištu i sad se čeka kakve će promene doneti sledeća dva meseca”.
Nevolja je, dodaje Bugarčić, što recimo "holandski farmer ima mnogo niži prag propadanja nego njegov srpski kolega”. Ali, i naši krompiraši imaju plan kako da opstanu, ne pozivajući se pri tome na zaštitne carine jer je Srbija još 2007. prihvatila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ove godine je naša zemlja potpuno ukinula carinu na uvoz krompira.
"Očekujemo pritisak jeftinog krompira iz zemalja EU za koje je zatvoreno rusko tržište, i zahtevaćemo od naših ministarstava da se roba koja u Srbiju prispe po cenama nižim od troškova proizvodnje optereti taksama na jeftinoću ili sezonskim dažbinama. Mi ne pominjemo zabranu uvoza, već zaštitu od dampinških cena koje bi, siguran sam, uništile našu proizvodnju. Bilo bi pogubno da uvoznici kupuju krompir po Evropi za četiri ili pet centi i dovoze ga u Srbiju. Nervira me kad čujem da nemamo osnova to da tražimo, i ovog puta borićemo se do kraja za naša prava", ističe Ratko Vukićević, predsednik Upravnog odbora "Plodova Srbije”.
On podseća na obavezu države da svoje proizvođače sačuva od dampinga i da je Hrvatska, recimo, držala zaštitne carine i u vreme kad je prilično odmakla u postupku pridruživanja Evropskoj uniji.
"Takse protiv dampinga značile bi dodatni priliv u budžet Srbije, pored ostalog. U suprotnom, biće uništena domaća proizvodnja, naši ljudi će ostati bez posla i ionako malog prihoda. A sledeće godine krompir neće biti dva, već 32 centa, i onda ćemo moliti farmere iz Nemačke da dođu i ovde nam organizuju proizvodnju krompira. To je već viđeno kod mleka i mesa, i danas smo jedina zemlja na svetu koja izvozi kukuruz a uvozi meso, pa još zovemo strance da nam ovde otvore tovilišta", kazao je Vukićević.
Drugu tačku u ovoj borbi za opstanak opisao je Marko Čarnić koji u Begeču kod Novog Sada gaji krompir na 80 hektara:
Moramo da molimo i privolimo potrošače da kupuju domaću robu. To se ne kosi ni sa kakvim pravilima a u pitanju je opstanak srpske proizvodnje, ne samo krompira, već i ostalog povrća i voća. Prinuđeni smo da se borim, jer to neće učiniti niko drugi umesto nas. Mesec i po nisam prodao ni kilogram, a sutra tovarim kamion za "Delez” koji mi plaća 20 dinara. Njih apsolutno ne interesuje nijedan od mojih problema.
Kao i Čarnić, još nekolicina učesnika ovog skupa podsetili su da je ekonomski nacionalizam uobičajen u Evropi, od Slovenije do Nemačke, čijim je državljanima ne tako davno preporučeno da letuju u svojoj zemlji i tu ostave pare. A šta radimo mi? Koordinator "Plodova Srbije” Evica Mihaljević saopštila je u Kušićima da je u Srbiju ove godine uvezeno 6.300 tona semenskog, 14.000 tona merkantilnog i 1.500 tona mladog krompira, kao i 6.000 tona pomfrita. Srpska potrošnja prženog krompira upravo je tolika – 6.000 tona – što znači da sve količine kupujemo od stranaca, a najviše od jedne nove fabrike u Bugarskoj, otvorene prošlog novembra.
Naročita priča je to što niko u Srbiji ne zna tačne površine i prinose krompira za jelo, niti koga to brine. Ratko Vukićević samo na osnovu dugogodišnjeg iskustva smatra da je to ove godine bilo od 45.000 do 48.000 hektara sa prosečnim rodom 16–17 tona po hektaru, dodajući da je to sasvim dovoljno za potrebe i potrošnju srpskog stanovništva.
U neregistrovanoj trgovini po našim selima kamionske količine kupuju se po 15 ili 16 dinara za kilogram, a svi koji su na neki način uključeni u posao sa krompirom očekuju vesti iz Moskve, jer je ruskom tržištu potrebno milion tona, što je neki prosek u četiri protekle godine. Međutim, otuda još niko ne odgovara na ponude iz Srbije, kažu da je rano. Dr Zoran Broćić navodi da je ozbiljnom kupcu za rusko tržište ponudio krompir po 20 centi uključujući i sređene papire, ali nije dobio nikakav odgovor.
Inače, semenski krompir je ove godine u Srbiji bio zasejan na 428 hektara i prosečan prinos je 23 tone. Sa uobičajenim uvozom od oko 6.000 tona to je ukupno 16.000 tona kvalitetnog semena. Teoretski, za setvu na 48.000 hektara potrebno je oko 150.000 tona semena, što znači da imamo samo 10 odsto potrebnih količina, dok je na 90 procenata setvenih površina u upotrebi neko pomoćno seme ili rešenje.
I malobrojni proizvođači semenskog krompira žale se kako godinama trpe zlovolju iz Ministarstva poljoprivrede. Više puta događalo im se, vele, da na uverenja o priznavanju kvaliteta, bez kojih ne mogu prodati ni kilogram semenskog krompira, čekaju čak sto dana.
"Za uzorke predate u oktobru uverenja smo dobijali tek krajem januara, jer nije imao ko da ih potpiše u ministarstvu ili je iskrsla neka druga prepreka, a u međuvremenu je strano seme prodavano bez problema. Bilo bi katastrofa da se to ponovi samo još jednom. Imali smo i mučan sastanak u Upravi za zaštitu bilja oko etiketa za semensku robu, koje se štampaju u višemilionskim tiražima, a sve plaćaju proizvođači. U februaru je taj papirić poskupeo sa 2,2 na 3,5 dinara iako smo mi, samoinicijativno, pronašli firmu koja će to neuporedivo jeftinije da uradi", napomenuo je Ratko Vukićević.
Rukovodilac grupe za seme i sadni materijal u Ministarstvu poljoprivrede, Vladan Đoković, učestvujući u radu skupa u Kušićima odgovorio je na to:
Tačno je da su promenjene cene etiketa, tačno je da šest godina nisu menjane i tačno je da su cene tada bile visoke. Tačno je, takođe, da je to bio jedan od najneprijatnijih sastanaka u mom životu, piše Politika.
.jpg)
