IZIT: Inflacija do kraja godine 8,6 odsto, nove mere NBS  

Inflacija u Srbiji do kraja godine mogla bi da dostigne 8,6 odsto, a i dalje treba računati na zaoštravanje kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije kako bi se inflacija zadržala pod kontrolom, ocenili su danas stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja.

Oni su istakli da je uzrok pojačane inflacije prevelika javna potrošnja i lična tražnja, kao i suša koja je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako su naveli, velikim delom izgovor pojedinim proizvođačima da povećaju cene svojih proizvoda koristeći monopolski položaj na tržištu. Stručnjaci su naveli i da je kurs dinara znatno precenjen što dovodi do smanjenja domaće proizvodnje i izvoza, ocenivši da će to potrajati sve dok kurs služi centralnoj banci kao "stabilizaciono sidro" protiv inflacije. Saradnik Instituta Saša Đogović ukazao je da "pomeranje kursa u ovoj situaciji ne bi bilo poželjno jer bi podgrejalo inflaciju" tako da je Narodna banka Srbije "od dva zla izabrala manje". Direktor tog instituta Miloje Kanjevac naglasio je i da plate u Srbiji rastu znatno brže od produktivnosti, što je uz potrošačke i gotovinske kredite od početka godine "pregrejavalo" ličnu tražnju i pogodovalo rastu inflacije. Neopravdano visok rast zarada u Srbiji dolazi prvenstveno od javnog sektora i neprivatizovanih preduzeća koja primaju subvencije iz budžeta, ukazao je on, ističući da država "troši više nego što zarađuje". Kanjevac je naveo da zaoštravanje kreditno-monetarne politike centralne banke kako bi se smanjila inflacija ima i štetne posledice jer smanjuje likvidnost privrede i ograničava njene mogućnosti ulaganja. Prema njegovim rečima, umesto toga, Nardona banka Srbije i Vlada Srbije treba da se usaglase i "kažu ko prima nezarađeno", pošto visina inflacije ne zavisi samo od politike centralne banke već i od ekonomske politike države. Kanjevac je napomenuo da je u prvih osam meseci ukupna spoljnotrgovinska razmena u Srbiji bila 16,7 milijardi dolara što je 38,6 odsto više nego u istom periodu lane, dok je spoljnotrgovinski deficit u istom periodu bio 5,6 milijardi dolara, što je povećanje od 33,6 odsto. On je objasnio da Srbija pretežno uvozi robu široke potrošnje, a izvozi sirovine i repromaterijal, kao i da je povećanje srpskog izvoza rezultat rasta cena pojedinih metala i nemetala, a manjim delom povećanja fizičkog obima izvoza.

0 0