Izvor: B92, 27.Avg.2016, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IMT podelila sudbinu bivše Jugoslavije
Nedavnim gašenjem Industrije mašina i traktora, posle sedamdeset godina, nestao je još jedan deo domaće industrije.
U odnosu na osamdesete godine prošlog veka, Srbija danas ima svega 40 odsto nekadašnjih industrijskih kapaciteta.
Konjica nije stigla kao spas u poslednji čas, kao na filmu, da bi pomogla opstanak nekada ponosnog crvenog traktora. To jest, strateski partner nije pronađen. Rezultat - katanac na bravu.
U zemlji u kojoj je danas blizu 600.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dvosovinskih i jednoosovinskih traktora, što znači da svako drugo poljoprivredno domaćinstvo ima tu univerzalnu spravu, za radove, prevoz, vuču.
IMT je krajem osamdesetih godina prošlog veka proizvodio godišnje čak 40 hiljada traktora, da bi ta brojka na kraju pala na svega šest stotina pred gašenje IMT-a. Nekadašnji direktor fabrike Radoslav Radović ipak smatra da je fabrika mogla tržišno da posluje.
Ceo radni vek u IMT-u, od 1950. do 1986. Od toga poslednjih 16 godina generalni direktor, tokom zlatnih sedamdesetih i osamdesetih. Kaže da bi i danas IMT imao trzište kojem trebaju pouzdani, a jeftini traktori.
"Trebalo je drastično smanjiti, izbaciti veliki broj starih mašina i preći na proizvodnju između 15 i 20 hiljada traktora. Vrlo bi lako bilo jer smo imali proverenu i dobru radnu snagu, razvijen servis i razvijenu proizvodnju rezervnih delova", navodi Radović.
IMT poseduje čak 34 hektara atraktivnog zemljišta u Bloku 63 na Novom Beogradu i devet hektara u Dobanovcima. Jedna od ideja je bila i da se to zemljište proda, fabrika preseli, i da se od tog novca vrati dug od 136 miliona evra. Od te sume, cak 87 odsto su kamate.
"Mislim da nisu bili rešeni imovinsko-pravni odnosi i to jeste problem. Koliko znam, na zahtev preduzeća je pokrenut stečaj, svi zaposleni su uzeli otpremnine tako da će u vidu stečaja to pitanje biti rešeno u narednom periodu", kaže ministar privrede Goran Knežević.
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kaže da je nivo deindustrijalizacije Srbije dramatičan u poslednje tri decenije, pri čemu je IMT podelila sudbinu bivše Jugoslavije.
"IMT nije pratio svetske trendove i prosto je po prirodi stvari sa tržista izbačen. To ne može da pokrene država jer onda se vraćamo opet u državnu i plansku privredu, ali svaka država određuje strateški pravac kuda hoće da ide. Svaka država određuje uslove koje hoće da stvori investitorima, prema onome kakve investitore želi", objašnjava Stepanovićeva.
Do dolaska neke strane kompanije koja ce prodavati traktore, poljoprivrednicima ostaje briga šta će oko rezervnih delova za svoje IMT traktore, od kojih je čak 95 odsto starije od 10 godina.
.jpg)
