Izvor: Politika, 11.Jul.2010, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fabris: Ni nobelovci nam ne bi doneli bogatstvo

Bajec: Pozitivna ocena nije „petica”

Da li je svetska kriza za Vladu Republike Srbije bila idealan izgovor za neispunjene ekonomske ciljeve ili valjano opravdanje jer se od iste bolesti razboleo ceo svet, pitali smo Jurija Bajeca, savetnika premijera Mirka Cvetkovića, i Nikolu Fabrisa, vanrednog profesora Ekonomskog fakulteta.

Može li neman s Volstrita da bude glavni krivac što je dve godine kasnije ekspoze srpskog premijera, bar kada je o ekonomskim ciljevima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reč, postao bezvredan papir ili su obećanja i bez krize bila preambiciozna. Jer, program novoformirane izvršne vlasti i u leto 2008. godine ekonomisti su opisivali rečima: „Vlada je sebi postavila visoke ciljeve”.

Da podsetimo, u ekspozeu se navodi da će Srbija godišnje beležiti privredni rast od sedam odsto, a prošlu godinu smo završili u minusu od 2,8 procenata.

Politika: Koju ocenu biste dali članovima Cvetkovićevog kabineta na polovini mandata?

Bajec: Vladi bih dao pozitivnu ocenu, što ne znači da bih im dao „peticu”. Činjenica je da su neki ekonomski ciljevi definisani u trenutku kada se kriza nije naslućivala. Nova vlast suočila se s nasleđenim okolnostima koje bi, i bez krize, dovele do toga da privreda Srbije mora da napravi ozbiljne zaokrete jer se stari model rasta istrošio. Sistem po kome se svake godine troši 20 odsto više od onoga što se stvara, na račun zaduživanja i privatizacionih prihoda, više nije mogao da opstane. Na to je još došla i svetska ekonomska kriza. Imajući u vidu te dve okolnosti vlada je dobro isplivala. Srbija je, umesto da maksimizira dobar rezultat, uspela da minimizira efekte krize. Pad bruto domaćeg proizvoda, ipak, nije bio tako veliki, a vlada je u dogovoru s MMF-om povukla i neke hrabre poteze kao što je zamrzavanje plata i penzija.

Politika: Slažete li se sa ocenom nekadašnjeg profesora?

Fabris: Možda ću vas razočarati, ali se u većini ocena slažem. Vlada nije radila loše, ali je nešto moglo i bolje. Dobro je to što je ekonomski pad bio manji nego u nekim zemljama u regionu, što je finansijski sistem dobro podneo krizu, deblokiran je proces pridruživanja EU. Ova vlast dovela nas je do „belog šengena”, zaključila aranžman s MMF-om, potpisala Bečku inicijativu. S druge strane, sada se javljaju neke pretnje makroekonomskoj stabilnosti, imamo najvišu inflaciju u regionu, devizni kurs je nestabilan. Veliki problem je to što je vlada povremeno delovala kao raštimovani orkestar jer jedan ministar izađe s jednim a drugi s drugim stavom. Više je moglo da se uradi na polju infrastrukture, ali i kada je o giljotini propisa reč.

Koje god novine danas da pročitamo vidimo ocenu da je vlada loše radila, jer se polazi samo od ocene životnog standarda. Ali, ne postoji ta vlada, makar bila sastavljena i od nobelovaca, koja bi mogla da nas dovede u stanje da bogato živimo.

Politika: Čini li Vam se da je svetska kriza samo dobar izgovor za vladu?

Fabris: Kriza ne može da bude izgovor, to je objektivno teška okolnost koja je pogodila ceo svet.

Politika: Ali, da li su i bez krize neki ekonomski ciljevi bili preambiciozni?

Bajec: Procena ekonomskog rasta od sedam odsto jeste bio ambiciozan cilj, ali je to očekivanje bazirano na prethodnom periodu kada su stope rasta bile između pet i šest odsto godišnje. Ta cifra bi imala težinu ukoliko bi bila praćena novim modelom rasta jer i u strategiji razvoja od 2011. do 2020. godine mi predviđamo da su moguće stope rasta od pet, šet odsto, ali pod drugim uslovima. I pre nego što smo sklopili aranžman s MMF-om, stručnjaci iz ove međunarodne institucije su dolazili u Srbiju, ali niko nije spominjao mogućnost prelivanja krize. Tome se niko nije nadao.

Politika: Hajde da se vratimo u jul 2008. godine i način na koji ste tada komentarisali novoformiranu vladu. Profesor Fabris je kao najveći izazov nove vlade video inflaciju, visoku državnu potrošnju… Istovremeno ste u 2008. godini predviđali i dalje visok ekonomski rast. Da li ste tog jula videli šta nam se sprema, ako premijer nije?

Fabris: Jul 2008. godine bio je potpuno drugačija priča. Nije bilo nikakvih naznaka da će se kriza iz Amerike raširiti na ceo svet. Sve to što je rečeno bilo bi validno da nije bilo krize. Iskreno, nisam očekivao ovakav slom. Ali neke od tih preporuka su i sada validne. Veliki javni rashodi su i dalje problem, rast deviznog kursa signalizira da postoji opasnost od povećanja inflacije u narednom periodu.

Politika: Vi ste, profesore Bajec, pre dve godine kao bolnu tačku videli inflaciju i spoljnotrgovinski deficit, veliku javnu potrošnju, nereformisani penzioni sistem…

Bajec: Ne bih to ni sada mnogo menjao. Mislim da je većina ekonomista godinama upozoravala, ali da nas vlade nisu ozbiljno shvatale. Važnije su bile kampanje, politički razlozi, osvajanje vlasti, osećaj lakoće života kada prodajete porodično srebro, a ne investirate ga. Ipak je ova vlada imala malo više sluha za neke ekonomske rezone. Takođe, sve države su posegle za intervencionizmom u periodu krize, ali država je izbegla zamku da postane centar odlučivanja. Odnosno, obezbedila je sredstva za subvencije kredita, ali su odluku o tome ko će dobiti povoljne zajmove donosile banke.

Politika: Ministar Dinkić je rekao kako nije bio kenzijanac, odnosno zagovornik politike državne intervencije, ali ga je kriza naterala da to postane. Smatrate li da je država na dobar način intervenisala na tržištu?

Fabris: Ekonomska istorija pokazuje da su se intervencionizam i liberalizam smenjivali. Kriza je pokazala da je državna intervencija neophodna. Ali, ni previše liberalizma. ni intervencionizma nije dobro.

Politika: Da li je vlast našla tu meru?

Fabris: Ako u periodu krize pustite privredu da se samostalno bori – samo ćete produbiti krizu. Vlada je morala da interveniše i dobro je što je intervenisala. Ali bitno je da se, kako kriza jenjava, i država polako povlači.

Politika: Ostavku guvernera Radovana Jalašića i neslaganje monetarne i fiskalne vlasti mnogi vide kao jednu od mrlja ove vlade

Bajec: Bio sam prilično iznenađen ostavkom i mogu da vam garantujem da je iznenađenje bilo veliko i u vladi. Ali, da se razumemo, pritiska na guvernera koji je dolazio iz vlade nije bilo. Jelašić jeste uvek imao žestoke kritike na račun vlade kada je reč o rastu regulisanih cena, ali i zbog prevelike javne potrošnje. Mislim da su guvernera mnogo više nervirale kvazirasprave različitih lobija koji su tražili stabilnost kursa, a da nisu razumeli šta to znači. Svi, pa i Narodna banka Srbije, vole stabilan kurs, ali kada on nastaje: kada je priliv kapitala veliki, kada ima direktnih investicija… Ne ulazim u razloge njegove ostavke, ali pozicija je takva da će guverner u Srbiji uvek trpeti pritiske. Jer, neverovatno je koliko ljudi na ulici mene ne pita za cene ulja, hlebe, brašna nego sve interesuje šta će biti s kursom. Ko da su svi dileri i kao da svi imaju neograničenu količinu deviza.

Fabris: Kad god u prošlosti centralna banka nije bila nezavisna to je vodilo lošim rezultatima. Dovoljno je setiti se devedesetih kada Narodna banka Jugoslavije nije mogla da kaže „ne”, nego je besomučno štampala novac. Očigledno je da je pre krize bilo neslaganja oko kursa, a da li su i koliki bili pritisci na guvernera možemo samo da naslućujemo. NBS mora nezavisno da vodi politiku, jer ako podlegne pritisku to će se, pre ili kasnije, loše završiti.

Politika: Jelašić se s vladom nije slagao ni oko načina na koji treba potrošiti novac od prodaje „Telekoma”. Smatrao je da je najbolje vratiti dugove

Fabris: Cilj NBS je stabilnost cena, a cilj vlade je brz ekonomski razvoj i zaposlenost. Ako otplatite dugove, nećete imati inflatorni pritisak, normalno je da se Jelašić za to zalagao. S druge strane, normalno je da vlada želi da ulaže u putnu infrastrukturu jer će to imati dugoročne pozitivne efekte pošto podstiče razvoj. Kada je o prodaji „Telekoma” reč, za mene je mnogo problematičnije to što se favorizuje jedan potencijalni kupac.

Politika: Kako ste tumačili iznenadnu odluku o prodaji „Telekoma”? Samo nekoliko dana pre nego što je premijer objavio da će „Telekom” biti prodat, uporno je demantovano kako to preduzeće neće biti prodato. Šta ste Vi, profesore Bajec, savetovali tada premijeru?

Bajec: Nismo o toj temi uopšte razgovarali. Ali, važno je da se „Telekom” proda za dobru, a ne bilo koju cenu. Ako nešto prodate važno je da taj novac uludo ne potrošite, već da date na nešto što će u perspektivi ostvariti novu vrednost.

Politika: Hoćete da kažete da je pametnije taj novac uložiti u infrastrukturu, jer je produktivnije, nego za vraćanje dugova?

Bajec: Mislim da je aktivna upotreba novca bolja. Naravno, ako imate neki povraćaj.  

Politika: Čule su se ocene da je vlada na obećanjima već potrošila tri „Telekoma”?

Fabris: Ljudske želje su beskonačne, a mogućnosti ograničene. Pričamo i delimo pare kojih nema, a ne znamo ni koliki će biti taj prihod. Važno je da taj novac ode za unapređenje infrastrukture i to prvenstveno na putni i železnički Koridor 10, pa tek onda na regionalne saobraćajnice. Jedan deo novca trebalo bi potrošiti na prevremenu otplatu duga s najvišom kamatom, ali i za subvencionisane krediti za startap, odnosno otvaranje preduzeća i za podsticanje novih investicija.

Politika: Kada se lomi rezultat kada je reč o ocenama rada ove vlade?

Fabris: Svaka godina je bitna, nijedna nije izgubljena. Treba gledati celinu, ne mogu da kažem da će druga polovina mandata biti važnija od prve.

Bajec: Naredne dve godine Srbija treba da pokaže početak tog zaokreta. Ranije vlade bile su pod pritiskom uvozničkog lobija, koji je nastao kao posledica modela rasta koji je podsticao uvoz: veliki priliv deviza, rast plata, a samim tim i rast tražnje i precenjen dinar. Najlakše je kupiti, ali je teško prodati robu. Došlo je vreme da jača uvoznički lobi i ako bi vlada morala da bude pod nekim pritiskom, onda bi to trebalo da bude izvoznički lobi. I takav pritisak sam spreman da podržim, jer Srbija mora da se okreće izvozu.

Politika: Šta će biti najveći izazov s kojim će se suočiti članovi Cvetkovićevog kabineta?

Fabris: Glavni problem će biti kako povećati nivo zaposlenosti. Iskreno rečeno, to je mnogo lakše reći nego realizovati. Ali, važno je da se kao preduslov napravi makroekonomska stabilnost i stimulativni ambijent, omoguće poreske olakšice. Ne očekujem veliki talas novog otpuštanja, smanjenje zaposlenosti je iza nas.

Bajec: Nadam se da će problem nezaposlenosti da se smanji i u narednim godinama kao rezultat novog modela rasta, ali i prirodnom selekcijom će se raspoloživi korpus radne snage smanjiti. Ako bi stopa rasta do 2020. godine bila 5,6 odsto onda bi se, kako smo izračunali, otvorio prostor za još 400.000 novih radnih mesta do 2020. godine. Verujte, nisam ja toliko ubeđen da je grupa ekonomista koja je radila novi model rasta sada napravila toliko ubedljiv projekat kao što je situacija ubedljiva. Po starom ne može.

Anica Nikolić

objavljeno: 12/07/2010

Nastavak na Politika...

SEEbiz.eu: Jurij Bajec: Vlada uspela da minimizira efekte krize