Izvor: B92, 30.Okt.2011, 06:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski prvaci po lošim zajmovima

Novi Sad -- U Srbiji ima čak 18 odsto zajmova koji su klasifikovani u zonu "loši", što je momentalno najveći procenat u Evropi. kaže Veroljub Dugalić.

Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, navodi da se kod kredita datih građanima brojka ove godine ustalila i kreće se od 3,4 do 3,6 odsto.

"To nije zabrinjavajuće, ali trend nije dobar, jer pre tri godine kašnjenje za tu kategoriju je bilo 1,5 odsto. Kod privrede je kašnjenje prošlog meseca bilo 15,1 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto. A ključni problem je nelikvidnost", dodaje on.

Dugalić navodi da "država preko agencija i javnih preduzeća duguje novac mnogim kompanijama, a onda one duguju jedne drugima, pa bankama" i dodaje da se stvorio lanac koji se teško seče, jer država treba da svoje obaveze izmiri iz budžeta, a već imamo deficit dogovoren s Međunarodnim monetarnim fondom pa država ne može da svoje dugove izmiri odjednom.

Veroljub Dugalić smatra da je strah da će banke sa centralama na Zapadu zbog krize povlačiti kapital iz Srbije neosnovano. "Banke su ovde prošle godine zaradile 250 miliona evra a profit im je u Srbiji ispod četiri odsto. Pri tome, iz te zarade plaćaju sve obaveze i izdvajaju novac u fondove. Banke povremeno ovde plasiraju sredstva pozajmljena iz centrale i onda ga, kod otplate, vraćaju onome od koga su uzele. Dakle, kada sve saberemo, nema šta mnogo da se iznese. Bankari ulažu u sigurne i dobre plasmane, a mi od 2008. godine stagniramo pa nismo zanimljivi", objašnjava on..

On kaže da dobrog rešenja za klijente koji su se zadužili kreditima indeksiranim u švajcarskim francima nema i navodi da je sve do 2009. konverzija u evro bila isplativa ali da su "klijenti koji to čine danas na muci, jer su im dugovanja veća nego na početku otplate".

"Jedina nada im je da će kurs franka ubuduće padati. Jaka valuta, naime, ne odgovara izvozno orijentisanoj švajcarskoj privredi, jer umanjuje njenu konkurentnost. Zato su Švajcarci već doneli ograničenja. Jedino što bankari sada mogu jeste da daju grejs period, produže otplatu, klijentu omoguće da neko vreme plaća samo kamatu", smatra Dugalić.

Prvi čovek UBS kaže i da se, što se tiče pomoći banka ili države ovim dužnicima, "postavlja pitanje zašto samo njima pomagati, jer tu su i klijenti koji vraćaju kredite vezane za evro. A teško da neko može da tvrdi da je njima teže. I zašto da svi mi poreski obveznici plaćamo te dugove ako država pomaže?"

Kada je u pitanju kretanje kamata u narednom periodu, on očekuje da će uslediti pad stopa na duži rok, ali upozorava da to zavisi od ključnih troškova koje banke imaju kada se zadužuju u inostranstvu.

Objašnjava da je veliki trošak za Srbiju tzv. kantri rizik i naš kreditni rejting od –BB, što za sobom povlači veliku premiju od bar 1,2 odsto pa se automatski na kamatu dodaje između dva i tri procenta. Takođe, kaže, tu je i činjenica da se na temelju performansi naše privrede: male produktivnosti, niske konkurentosti, slabe izvozne mogućnosti... teško mogu izvlačiti povoljni zajmovi.

Dugalić kaže da su "jedino što je u Srbiji sigurno i isplativo - sadašnji depoziti u bankama i obveznice stare devizne štednje. Ni na kom drugom mestu se kod nas ne može tako sigurno i isplativo plasirati novac".

On dodaje da je štednja u Srbiji na nivou od 7,6 milijardi evra i podseća da su građani u jesen 2008. povukli uloge u vrednosti od milijardu evra a da "sadašnje brojke govore da je problem ne samo prevaziđen, nego da je čak i više novca na štednji".

"Na to su uticale kamate, ali i odnos poverenja koje su u prethodne tri godine banke izgradile s klijentima, mada treba reći da je i država tome pomogla jer garantuje 50.000 evra po ulogu", smatra Dugalić.

Nastavak na B92...