Izvor: Vostok.rs, 12.Okt.2011, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropske banke preživljavaju krizu poverenja
12.10.2011. -
Odloženi samit lidera zone Evra nije na najbolji način uticao na psihološku klimu u finansijskoj oblasti. Neodređenost nervira i razdražuje. Obećanja političara se sve više kose sa realnošću. Uveravanja iz usta Žozea Manuela Barozua – Evropska komisija će učiniti sve najneophodnije za podršku banaka – shvataju se kao obične deklaracije. Naročito kada se istog dana pojavljuje godišnji izveštaj ECB, koji konstatuje: u trećem kvartalu bankarski >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << krediti i realni sektor zemalja zone Evra umanjili su se za 16%.
Pa i na samom tržištu međubankarskih kredita poverenje, po svedočenju nemačkog lista Menadžem magacin, topi se zajedno sa gotovinom. Finansijski aduti trude se danas da ne izdaju zajmove čak ni svojim kolegama. Kriza poverenja koja rađa nesigurnost, konstatuje Mihael Kemer, glavni upravljač saveza nemačkih banaka na stranicama pomenutog lista. Temu razmatra komentator Sergej Guk i ekspert, doktor Ekonomskog instituta, dopisni član RAN Ruslan Grinberg.
Na valutnom međubankarskom tržištu vidi se skriveni infarkt, kao i 2008. godine, zaključuju analitičari Menadžer Magazina. Komercijalne banke žure da utrape svoju gotovinu pod krilo ECB. Mada su kamate kod nje niže od tržišnih, tamo je pozdanije čuvati novac. Za protekle dve nedelje komercijalni ulozi u ECB su se uvećali za 38%, dostigavši 229 milijardi evra.
Krajem nedelje na nišan rejting agencije Mudis dospelo je 12 britanskih i 9 portugalskih banaka. Svima je smanjen kreditni rejting. U isto vreme Fič je naneo štetu suverenim rejtinzima Španije i Italije. Situacija bliska panici vlada na evropskim finansijskim platformama.
Direktor Ekonomskog instituta, dopisni član RAN Ruslan Grinberg smatra: kriza poverenja slična aktuelnoj može da dovede do druge recesije, uporedive sa 2008. godinom pod uslovom:
Ako se vlade opet ne ispostave na visini. One stalno donose nekakve polovične odluke. I to svi osećaju: ljudi, banke, analitičari, rejting agencije. Škrtica plaća dva puta ili tri. Trebalo je od samog početa istupiti snažno. Ali uvek je tako: valjda će proći. I ništa nisu radili. Nema evropske vlade. Zato će se sve tako i dešavati. Za vreme krize uvek je bilo prilično naglo kretanje. Ili u stranu Evrope, ili udaljavanje od Evrope. U tome je glavna intriga.
Kriza poverenja u bankarsko-finansijskom sektoru samo produbljuje i tko beznadežnu situaciju. Koliko su opasna ovakva raspoloženja koja rađaju ponašanje stada?
Naravno, opasna su, smatra dopsini član RAN Ruslan Grinberg. Još kako. Nadam se da će oni doneti neku odluku narednih dana. Inače će biti panike, sve veće apatije. I tako je veliki pesimizam u svetu povodom budućnosti. A pesimizam – to su otpuštanja, novo štampanje novca. Štampati novac znači ponovo uvećavati državni dug. Nekakav začarani krug.
Zabrinute američke banke su samo u maju-junu odnele iz zone evra sovje uloge u visini od oko 80 milijardi dolara. Fedreralna služba rezervi SAD zajedno sa centralnom bankom Japana, Švajcarske i Velike britanije morala je da doda finansijskim institucijama EU gotovinu koja nedostaje.
I konačno još jedan znak za uzbunu. Po podacima banke za međunarodne obračune, pet komercijalnih kreditno-finansijskih institucija EU nagomilale su osnovne državne obaveze problematičnih zemalja Irske, Grčke, Portugalije i Španije u ukupnoj vrednosti od 291 milijardu dolara – što odgovara otprilike polovini proširenog stabilizacionog fonda EU. Na Vol-stritu su ozbiljno zabrinuti sudbinom investicionih banaka SAD poput Morgan Stenlija sa njegovim ulogom od 40 milijardi u francuske banke. A one su se sa svoje strane zaglibile do guše sa grčkim evro obveznicama. Neće li Morgan Stenli postati novi Leman?, pitao se prošle nedelje Si-en-en.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
.jpg)
