Izvor: Blic, 05.Dec.2011, 00:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država ne zna ko vodi njene firme

Do pre nekoliko godina država nije mnogo marila za izbor zastupnika državnog kapitala. Ljude koji su upravljali firmama posle raskinute privatizacije predlagali su sindikati ili lokalne samouprave. U međuvremenu je napravljen konkurs, pa su firme mogli da vode samo ljudi koji poznaju delatnost. U Agenciji za privatizaciju ih, međutim, nisu pitali kako su do sada prolazili u bavljenju onim što su naveli da poznaju, da li su možda imali privatnu firmu i koliko je biznis bio uspešan. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

- Agencija kontroliše rad privremenog zastupnika državnog kapitala koji na skupštini firme predlaže i bira članove upravnog odbora, a upravni odbor imenuje direktora. Ne radimo preduzetničku proveru direktora - kažu u Agenciji za "Blic”.

Jedan od interesantnih slučajeva za praćenje jeste preduzeće "Budimka”, o kojem u poslednje vreme mediji izveštavaju samo pohvalno kao o firmi koja se posle neuspele privatizacije uspešno oporavlja.

Za direktora je imenovan Đorđe Stevanović, čija je privatna firma danas pred stečajem i koga radnici optužuju da im nije plaćao doprinose i plate. On priznaje da je firma "Stefani univerzal” propala zbog "promašaja na tržištu i nenaplativih potraživanja”. "Stefani univerzal” iz Požege se bavio izvozom voća i povrća sve do 2003, kada je prestao da radi.

Đorđe Stevanović

Jedini osnivač i vlasnik Đorđe Stevanović danas ne krije da je "uspešna priča pred stečajem”, a bivši radnici i dalje potražuju neisplaćene zarade. Neki su pravdu našli na sudu, ali i dalje čekaju naplatu, a ima i onih koji su računali da će Stevanović vratiti dugove.

Nada Ćirović, koja je bila tehnolog, kaže da joj Stevanović duguje oko 3.500 evra i da joj nije uplaćivao doprinose od januara 2001. do juna 2003.

- Imam rešenje PIO fonda. Nisam htela da ga tužim, pošla sam od toga da mu je firma propala. Prošle godine nisam imala kud jer mi se dete razbolelo. Otišla sam kod Stevanovića i tražila bar 500 evra. Rekao mi je da će me zvati za sedam dana, ali se nikad nije javio - priča Ćirovićeva za "Blic nedelje” i kaže da je sreća u nesreći to što joj je država povezala radni staž.

Među onima koji su tužili je vozač Miloš Marković. Presudu prema kojoj Stevanović mora da mu plati oko 4.000 evra dobio je 2007, ali na naplatu i dalje čeka.

- Prvo smo se dogovorili da isplati dug u nekoliko rata, ali kad je počeo da probija rokove, podneo sam tužbu. U moju korist je svedočila sekretarica, koja je vodila vozače, ali je Stevanović pred sudom rekao da mi ne duguje ni dinara - priča Marković za "Blic nedelje”.

Miroslav Tanasković tvrdi da mu Stevanović duguje 30 mesečnih plata.

- U rešenju o penzionisanju stoji i da mi od februara 2002. do novembra 2003. godine nije uplaćivao doprinose, pa mi je to pokrila država. Firmu nisam tužio, a i verovao sam Stevanoviću, koji nam je govorio da ćemo se naplatiti iz stečajne mase - kaže Tanasković.

U izjavi za "Blic nedelje” Stevanović kaže da je firma bila uspešna, ali da su je pred stečaj doveli promašaji na tržištu i nenaplativa potraživanja.

- Bili smo među četiri najveća izvoznika duboko zamrznutog voća i povrća, a onda je došlo do problema i nije se moglo dalje. Započet je predstečajni postupak, a danas imovinu drži Alfa banka, koja potražuje oko 140.000 evra i ima hipoteku prvog reda - kaže Stevanović, koji je početkom 2010. postavljen na mesto direktora "Budimke”.

On dodaje da je prodao hladnjaču belgijskoj firmi „Dira frost" i da je izmirio obaveze prema Rajfajzen banci i „Galenici", te deo prema Alfa banci, ali i radnicima.

- Novac potražuje samo dvoje-troje radnika, ali ni oni nemaju konačnu presudu jer tvrdim da sam platio dugovanja. Ostali koji tvrde da im dugujem neka pokažu presudu - zaključio je Stevanović.

U Agenciji dodaju da će proveriti slučaj „Stevanović", ali i da ne spore da „Budimka" dobro radi. Međutim, treba reći da je do toga došlo zahvaljujući i delimičnom otpisu dugova, kao i angažovanju radnika koji su sami skupili novac za popravku mašina i odrekli se dela zaostalih plata u iznosu od 1,6 miliona evra.

Radnici uglavnom ne dobiju ništa

Po Zakonu o stečaju, od prodaje imovine firme prvo se moraju namiriti troškovi stečajnog postupka, odnosno stečajnog upravnika i eventualnog procenitelja imovine. Na drugom mestu su poverioci koji imaju hipotekarne i druge zaloge, poput banaka ili Poreske uprave, dok su na trećem mestu radnici.

- Potraživanja naplati oko 25 odsto poverilaca. Odlično je ukoliko se namiri i drugi stub poverilaca, tako da radnici uglavnom ne dobiju ništa - kaže za "Blic nedelje” Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj.

Nastavak na Blic...