Izvor: Večernje novosti, 27.Avg.2013, 12:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Do građana niži dug stiže brzinom puža

KORISNICI kredita, kojima su banke ranije zaračunavale više kamatne stope, pravdajući to „poslovnom politikom“ ili „promenljivim tržišnim uslovima“ i dalje, uglavnom, čekaju da im banke isprave ovu „računicu“. Tako bi iznosi naplaćeni po ovom osnovu, i to pre 5. decembra 2011. godine od kada je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, trebalo da se računaju kao prevremena otplata kredita. Međutim, sudeći po izjavama zaduženih građana, ova ispravka >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << po bankama ide sporo, iako su sve redom prihvatile preporuku „broj dva“ Narodne banke Srbije, kojim se rešava ovaj problem. - Na konferenciji održanoj 23. jula u NBS Udruženje banaka bilo je jasno: sve banke u Srbiji jednoglasno su prihvatile obe preporuke NBS i nijedna od 31 banke koje posluju u Srbiji nije bila protiv primene preporuka. Proces njihove realizacije je u toku i mislim da je manje važno da li se nešto javno nudi, već da je mnogo važnije da se na tome konkretno radi - rekla je za „Novosti“ Jorgovanka Tabaković, guverner NBS. Ona ističe da su ustanovljeni obrasci za izveštavanje o primeni preporuka.KAMATNE STOPE TAČAN broj građana, koji su pogođeni višim ratama zbog promena kamatnih stopa na kredite u skladu sa „poslovnomn politikom banke“ i sličnim odredbama, javno je nepoznat. Podatke ima samo NBS i vode je kao bankarsku tajnu. Međutim, kada je reč o iznosima koje su banke naplatile kroz ovako povećane kamatne stope, oni se u proseku, po nezvaničnim podacima, kreću od 30 do 50 evra po jednoj mesečnoj rati. - O tome ćemo obaveštavati javnost - ističe guverner NBS. - Svakodnevno dobijamo informacije od građana, i ima veoma različitih iskustava. Ima i primera za poštovanje: jedna banka nema obavezu da dostavlja izveštaj po preporuci „broj dva“ jer nije primenjivala praksu neodredivih kamata, a to je Prokredit banka. Banka koja je među prvima usvojila i pripremila se za primenu bila je Banka Inteza, ali je i podrška Sosijete ženeral banke bila značajna. Uprkos „svetlim primerima“, klijenti pojedinih banaka ističu da na njihova pitanja šalterski službenici samo sležu ramenima. - Od kako je usvojena ta preporuka NBS, banka kod koje otplaćujem stambeni kredit u evrima nijednom me nije pozvala da rešimo problem rate koja je tokom godinu i po dana bila neosnovano veća za čak 30 evra - smatra profesorka Branka Petrović iz Beograda. Čitalac „Novosti“ Milan Vasković kaže da mu je veći problem činjenica da je zadužen u švajcarskim francima. - Banka me nije do sada kontaktirala ni da odložim otplatu duga u švajcarcima, niti da mi umanji dug po osnovu povećanih kamatnih stopa - kaže Vasković.

Nastavak na Večernje novosti...