Izvor: B92, 08.Okt.2015, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Celo mesto zaradi manje od minimalca
Zvanična statistika pokazuje da su meštani Malog Crnića u avgustu u proseku zaradili samo po 19.748 dinara.
Ta suma niža je za nekoliko hiljada od minimalca, a čak četiri puta je manja od najviše prosečne zarade od 75.957, ostvarene u Surčinu.
Zbog ovako poražavajuće niske zarade, prolaznike u Malom Crniću zaustavljali smo samo sa pitanjem: od čega i kako, uopšte, žive, pišu Večernje novosti.
U centru grada, ispred policijske stanice, srećemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Velimira Jovanovića (34), nezaposlenog električara, koji nimalo ne sumnja da su najsiromašniji u državi.
“Jeste, bedne su plate ovde, ali to nije od juče, tako je godinama. Bez posla sam, radim povremeno, a bez radnog mesta je i većina mojih prijatelja. Pa vidi se da nam je bedno. Sve što imamo u centru grada su - četiri prodavnice i jedna kafana”.
Kaže još da to što nema posao podrazumeva da ne može da osnuje ni porodicu, pa iako je prevalio tridesetu, živi kod roditelja.
Ispred jedne od četiri prodavnice, čujemo razgovor nezaposlenog Radiše Milojkovića (60) i matičara Ljubiše Slavkovića (63). Radiša takođe nema posao, pa spremno potvrđuje podatak da se ovde teško živi.
“Radio sam 31 godinu u mlinu i ostao bez posla. Ko će sad mene, u ovim godinama, da zaposli? Niko, naravno”, konstatuje Radiša. “Živim sam, bez ikakvih prihoda, bez socijalne pomoći. Ponekad idem sa konobarima na svadbe, na sahrane i daće, pa tu kapne neki dinar”.
Radiša se žali na partijsko zapošljavanje: “Ko je u nekoj stranci, za njega ima posla. Ostali ne rade ili su kod privatnika, koji ih ne uplaćuje doprinose, pa sutra za njih neće biti penzije”.
Na privatnike se žali i matičar Ljubiša.
“Drže radnika mesec-dva, navodno na probnom radu, pa ga ne plate i otpuste, pa odmah prime drugog. Najteže je mladima, jer ovde nemaju budućnost. Ko god može, ide za našim gastarbajterima”, objašnjava Slavković.
On se ne slaže da su plate kod njih toliko niske, ali potvrđuje da radnih mesta nema, osim povremenih - sezonskih.
Srećemo i sveštenika iz Crljenca, Mirka Mihajlovića, koji je upravo pribavio neke papire u opštini, pa se žali na visoke takse. Na pitanje o siromaštvu, kaže da je stanje šaroliko.
“Nisu svi ovde siromašni”, kaže mesni paroh za Crljenac, Kulu i Rašanac.
“Ima i takvih, ali ima i imućnih. Jeste teško, ali najviše brine to što je sve manje svadbi i rođenja dece, a sve više sahrana. U poslednjih godinu dana, bila su samo tri-četiri venčanja i 10 krštenja, a čak 60 opela”.
U jednom od kioska, prekoputa školske zgrade i crkve, pitamo prodavačicu Negicu Ivić kako preživljava. Ona je, ujedno, i vlasnica ovog kioska, koji vodi otkako je otišla u penziju.
“ Držim kiosk da bih pomogla sinu, snaji i unuku od 11 godina . Sin ima 36 godina i radi za 28.000, ali samo do sledećeg meseca. Posle ne zna šta će. Već 12 godina ima samo privremene poslove, kao i snaja, koja sad radi u Požarevcu. Da ih muž i ja ne pomažemo, teško da bi opstali.”
U opštini Malo Crniće, koja se prostire na samo 273 kvadratna kilometra, živi oko 11.500 stanovnika, što je za oko 2.500 manje nego pre 10 godina, zbog iseljavanja, dok ih je 6.000 u inostranstvu. Zvanično, bez posla je oko 500 ljudi, ali je realna cifra znatno veća, pošto se mnogi sa sela ne prijavljuju na evidenciju NSZ.
U opštini ima samo jedan odsto visokoškolovanih ljudi, dok je dva odsto bez ikakvog obrazovanja. Oko 90 odsto žitelja bavi se poljoprivredom, ali jedva preživljavaju, jer nisu konkurentni na tržištu zbog zastarelog načina rada. Oni bez posla i imanja primaju socijalnu pomoć, a takvih je oko 800.
.jpg)
