Izvor: B92, 10.Jul.2014, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CG: Na crno radi 40.000 ljudi
Podgorica -- Ako je verovati nezvaničnim podacima do kojih su došli sindikati, u Crnoj Gori oko 40.000 ljudi radi na crno ili bez ugovora o radu, što je jedan veći grad.
Pojava je najizraženija ovih dana u vreme letnje turističke sezone, kada se ka srednjem i primorskom delu sjati uglavnom sirotinja sa severa, a ima i dosta ljudi iz okruženja. Nadležni su svesni ove činjenice, kao i negativnih posledica koje ovaj problem nosi po crnogorsku ekonomiju.
A "crnči“ se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u trgovinskim, ugostiteljskim objektima, zdravstvenim, prosvetnim delatnostima, fizičkim poslovima na građevinskim objektima. Ponekad se, nažalost, dese i tragedije na gradilištima kada čovek koji je bio angažovan bez ugovora o radu pogine.
U Uniji slobodnih sindikata upozoravaju na ekonomske posledice neformalnog rada posebno za socijalne fondove, penzijski i zdravstveni, ali i državni budžet.
Predrag Bošković, ministar rada i socijalnog staranja, izjavio je da Crna Gora u pristupanju Evropskoj uniji treba da izradi zakone koji će zaštiti radnička prava na najbolji mogući način. A dok se to ne reši, jedan podgorički taksista poverio se "Novostima“ kako svakog dana pred njegovim i očima komunalne policije prođe hiljadu taksi vozila koji rade u dve smene.
"To znači da je radno angažovano oko dve hiljade ljudi. Ništa sporno ne bi bilo da u celoj Podgorici nema svega 400 taksi preduzetnika sa legalno izdatim licencama. Šta je onda sa preostalih 1.600? Za koga oni rade, koliko je država oštećena, a posebno mi legalno registrovani taksisti - "ispoveda“ se jedan privatni prevoznik iz glavnog grada.
Računica koju su uradili prevoznici pokazuje da su registrovani taksi preduzetnici oštećeni u minulih sedam godina za neverovatnih 12 miliona evra. Drugu stranu koja otvoreno krši zakone i na račun nelegalno stečene zarade podiže poslovne imperije, niko od nadležnih "ne dira“.
Dok ugostitelji tvrde kako su prisiljeni da za poslove konobara, kuvara i čistača zapošljavaju radnike iz okruženja, "đetići“ tako ne misle. Sumnjaju da poslodavci to čine kako bi angažovanjem ljudi iz Srbije ili Makedonije dobili jeftiniju radnu snagu i izbegli da plate sve poreze i doprinose.
.jpg)
