Budžet sve prazniji, a izvori presušuju  

Srbija korača u dubokoj recesiji kojoj se ne nazire kraj! Zato će i pored potpuno različitih izjava domaćih vlasti o povećanju PDV ova opcija u avgustu biti ozbiljno razmatrana kao mogućnost za punjenje državne kase. To će se dogoditi već tokom revizije aranžmana sa MMF od koga će zbog istog problema domaće vlasti tražiti povećanje mogućeg manjka u državnoj kasi.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Ekonomisti tvrde da je najbolje rešenje kombinacija ovih mera jer će pad BDP-a biti ne dva odsto, kako je planirano, već duplo više, i to u najboljem slučaju! Sva ova pitanja mogu čekati do avgusta kada će misija MMF doći u kontrolu i kada će promene biti neminovne.

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije MMF u Beogradu, kaže da ovi pokazatelji jesu posledica krize, ali da je Srbija i pre globalnog posrtanja bolovala od starih boljki visokog deficita tekućeg računa i standardnog manjka u državnoj kasi.

- Sada se vidi da su prihodi vrlo slabi i zbog toga je potrebno doneti mere kojima će se oni povećati. To se može uraditi povećanjem PDV-a i smanjivanjem zarada u javnom sektoru, što je i dogovoreno. Iako će biti politički teško, ne treba zaboraviti da su ove mere predviđene aranžmanom - kaže Lisovolik.

I domaći ekonomisti su jednoglasni u oceni da uprkos rebalansu stvari škripe. Stručnjaci tvrde da je problem u tome što se prilikom sastavljanja paketa mera vodilo računa ne samo o ekonomskim razlozima već je bilo podjednako važno da Vladini predlozi budu politički i socijalno prihvatljivi.

- Zbog toga će prihodi po osnovu autorskih honorara, davanja 40 odsto sopstvenih prihoda, kao i prebacivanje 100 odsto profita javnih preduzeća u budžet, sigurno biti manji nego što je očekivano. Prihodi će biti manji i zbog pada privrede, a mogu se očekivati i problemi u realizaciji ušteda koje su planirane - kaže Milojko Arsić, član ekonomskog saveta Vlade.

Znalci tvrde da je iz ugla interesa običnih građana najprihvatljivije povećanje deficita koje bi država trebalo da finansira isključivo zaduživanjem u inostranstvu. To bi podrazumevalo povećanje na četiri odsto BDP-a, a za ostatak se moraju povećati porezi ili dalje smanjiti rashodi.

Ako se zna da je samo prodajom trezorskih zapisa državna kasa ojačala od početka godine za čak 45 milijardi dinara, otvoreno je pitanje zašto to država ne čini i dalje, i onda pokrije deficit, a ne dira poreze. Svi bi bili zadovoljni na prvi pogled. Ali to je skupo i istiskuje privatni sektor sa tržišta, odgovaraju stručnjaci.

Pavle Petrović, ekonomista i urednik Kvartalnog monitora, kaže da su se poklopile sve kockice kako bi NBS još više smanjila referentnu kamatnu stopu.

- Vlada daje kamatu na obveznice 15 do 16 odsto, što uz kamatu NBS obezbeđuje bankama visoke prinose u evrima kada daju dinare Centralnoj banci ili kupuju trezorske zapise. Na ovaj način Vlada i NBS istiskuju privredu sa tržišta kredita - objašnjava Petrović.

Svetla tačka je to što je recesija sa kojom kuburi domaća privreda zakočila inflaciju koja će prema mišljenju većine možda jedina ostati na dogovorenom nivou.

Cvetković: Tražićemo povećanje deficita

Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je da će Vlada u razgovorima sa misijom MMF zatražiti saglasnost za povećenje budžetskog deficita. On je naglasio da Vlada nastoji da do kraja godine planirane troškove uklopi sa budžetskim prihodima.

Budžet je ostao uskraćen za 40 odsto sopstvenih prihoda državnih institucija, a nije uplaćena ni dobit javnih preduzeća - objasnio je Cvetković u intervjuu „Ekonomist magazinu”.

Javni dug 9,13 milijardi evra

Ukupan javni dug Srbije bio je na kraju aprila 9,13 milijardi evra, što je 348 miliona evra više nego na kraju prošle godine. To je 29,6 odsto BDP, dok je na kraju 2008. godine ukupan javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, što je tada bilo 25,9 odsto BDP-a.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar