Izvor: Večernje novosti, 05.Jul.2015, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bili gazde, a sada su samo radnici

DANAS su samo zaposleni u fabrici “Rilon-Lorison” u Odžacima. Želja im je da sutra budu njeni vlasnici. Svih oko 60 zaposlenih spremni su da otkupe svoje preduzeće. Od Agencije za privatizaciju očekuju da ponudi - cenu. Realnu. Ovo je jedino od pet preduzeća izdvojenih iz nekadašljeg giganta “Itesa”, koje i dalje posluje. Ostale četiri “ćerke” su nestale, osnivač je u stečaju, a zbog njega i ova fabrika veštačkih vlakana jedva opstaje. - Mi radimo dobro, pokrivamo troškove >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << poslovanja i plate. Imamo, međutim, zaostale obaveze prema Poreskoj upravi još od 2011. godine - objašnjava Milorad Breka direktor “Rilon-Lorisona”. - Kada se javimo nekoj banci za kredit, oni vide da nam je osnivač u stečaju i ne možemo da dobijemo ništa. To nam je ogroman balast. Naša ideja je da se oslobodimo osnivača koji je u stečaju. Ajde da promenimo vlasnika. Samo tražimo mogućnost da kupimo fabriku. Tražimo da nam Agencija kaže koliko vredi osnivački ulog. Ja verujem da niko osim nas zaposlenih nije zainteresovan. Ako odemo u bankrot završićemo na birou i koštaćemo državu. Ova fabrika svakog meseca uplati milion dinara poreza i doprinosa. Za struju dajemo 2,5 do tri miliona dinara. Iako je Zakon o svojinskoj transformaciji predviđao da radnici postaju vlasnici svojih preduzeća, posle više od dve decenije privatizacije, pravog radničkog akcionarstva u Srbiji skoro da i nema. Oni koji su postali suvlasnici svojih firmi, prepustili su svoje udele u nekim slučajevima i za simboličlnu naknadu. Ima preduzeća čije prodaje dobro pamte lokalne samouprave i tržište nekretnina.MINISTARSTVO PODRŽAVA MINISTARSTVO privrede podržava svaki vid radničkog akcionarstva u procesu privatizacije i to je do sada više puta javno rečeno - odgovrili su nam na pitanje da li će podržati zahtev radnika “Rilon-Lorisona”. - Na brojnim susretima sa predstavnicimna sindikata, kao i na sednicama Socio-ekonomskog saveta ministar privrede Željko Sertić je rekao da podržava svaku inicijativu i organizovanje radnika u smislu radničkog akcionarstva, ali pod važećim zakonskim uslovima koji važe i za sve ostale učesnike procesu privatizacije. - Radnici su prodavali svoje akcije, a da nisu dobro razumeli šta se tu zapravo dešava - objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Akcije nisu ni bile na berzi tako da je to više bila “crna berza”. Neki su ih prodali za dve flaše piva, a pojedini su dobro prošli. Do petooktobarske promene vlasti 2000. godine svega je četrdesetak preduzeća privelo kraju privatizaciju po tadašnjem zakonu. U tri meseca prelazne vlade mnoga su preduzeća započela transformaciju, jer su shvatili da će novi zakon biti nepovoljniji za radnike. U firmama gde je država zajedno sa malim akcionarima prodavala preduzeća na tenderu, zaposleni su najbolje prošli. To je Apatinska pivara, Duvanska industrija i slični. Takvih je oko 100 firmi i one i dalje dobro rade. Rasplet sudbine preduzeća u restrukturiranju aktuelizovao je ideju radničkog akcionarstva. Od bivšeg rukovodstva Fabrike vagona Kraljevo, koja inače ide u stečaj, nedavno se čula ponuda da firmu vode volonterski. Ideja nije prihvaćena. Ključni problem je što su preostla preduzeća u takvom stanju da bi ih verovatno i radnici, ma koliko zainteresovani za njihov opstanak, teško mogli spasti. - Neverovatno je da država nije ozbiljno shvatila potencijal radničkog akcionarstva - dodaje Savić. - Čula su se mišljenja kako će ljudi svu imovinu pretočiti u plate. Kao da je neko pao sa duda. Pa ozbiljan radnik razmišlja kako će i gde dočekati penziju. Tu vrstu privatizacije smo izgubili iz vida i ispustili je. Za njega je sada kasno. Država je napravila nekoliko grešaka. U 2001. se razmišljalo o tome da se što pre istera društvena imovina, kao da je ona kriva za sve, da se privatizuju firme i napuni budžet. Sećam se kada je jednom Jože Mencinger držao predavanje na našem fakultetu. Pričao je kako su oni u Sloveniji svako preduzeće razmatrali pojedinačno, šta je najbolje rešenje. Znali su da je lakše izvući postojeću firmu iz problema, nego otvoriti novu. Nije lako utvrditi ni koliko je tačno firmi u Srbiji koje su otkupili radnici. Agencija za privatizaciju nije imala zakonsku obavezu da prilikom prodaje utvrđuje da li su članovi konzorcijuma ujedno i zaposleni u tom preduzeću. Zato se samo zna koliko je firmi koje su otkupili razni konzoricijumi. Ukupno ih je 31. u slučaju šest privatizacija je raskinuta, tri su još u periodu kontrole, a 22 više nisu u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Malo je među njima firmi koje su i dalje u vlasništvu radnika. - Imamo i tu pojavu konzorcijuma rukovodilaca sa radnicima - pojašnjava Savić. - Tu su rukovodioci preuzeli veći deo vlasništva i uglavnom iskoristili radnike da preuzmu preduzeća. Radnike su kasnije istisnuli. I zaista, letimičan pregled u Centralnom registru hartija od vrednosti i Agenciji za privredne registre potvrđuje da su vlasništva preuzeli razni fondovi, druga preduzeća ili znatno manji broj akcionara. Redak primer firme koja je opstala u radničkim rukama je “Jugoprevoz” iz Kruševca. Konzorcijum zaposlenih ga je otkupio 2005. godine za 210 miliona dinara i obavezu da investiraju 23,8 miliona dinara. Poslednju ratu su otplatili 2010. godine i posluju i dalje. KAKVI SU BILI EFEKTI AGENCIJA za privatizaciju je pre nekoliko godina uradila analizu efekata privatizacije. Između ostalog su uspešnost firmi poredili i po načinu prodaje. Prema njihovim podacima, po Zakonu o svojinskoj transformaciji je prodato 777 firmi, a po kasnijem Zakonu o privatizaciji 1.638. U tom momentu neprivatizovanih je bilo 537. Kada se posmatra zaposlenost, analiza pokazuje da je armija radnika u oba slučaja značajno smanjena. U firmama koje su privatizovane po starom modelu za 139.000, po kasnijem zakonu - 137.000, a u neprivatizovanim za 117.000 radnika. Kada se posmatra vrednost imovina, privatizacija po starom modelu je donela povećanje vrednosti za 30 odsto. U slučaju Zakona o privatizaciji, vrednost je uvećana za petinu, dok su neprivatizovana za taj procenat izgubila vrednost.KAKO JE U EVROPI RADNIKA akcionara u 31 zemlji, mahom Evrope, je ukupno 8,35 miliona. Svaki u proseku ima akcije vredne 19.521 evro. Najviše ih je u Francuskoj, čak 3,3 miliona. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo sa 2,2 miliona radnika akcionara. U Bugarskoj, Litvaniji i Slovačkoj ih nema uopšte. Posebna grupa su vrhunski menadžeri. Njih je 8.821, a svaki u proseku “drži” kapital vredan skoro 14 miliona evra. Ovo su podaci Evropske federacije radnika akcionara, a obuhvataju 31 zemlju, 2.509 najvećih kompanija i oko 35 miliona zapolsenih.

Nastavak na Večernje novosti...