Izvor: B92, 05.Jan.2014, 10:26

Balkan sve više zaostaje za Evropom

Balkan sve više zaostaje za Evropom

Ljubljana -- Studija slovenačkog ekonomiste Tineta Kračuna pokazuje da zemlje zapadnog Balkana sve više zaostaju u odnosu na razvijene države srednje i zapadne Evrope.

Produbljivanje zaostajanja u razvoju u odnosu na srednju i zapadnu Evropu, kao i nova geostrateška uloga Srbije, neke su od glavnih konstatacija iz studije "Analitička predviđanja u 2014 - zapadni Balkan" Tineta Kračuna iz ljubljanskog Instituta za strateška rešenja (ISR).

Kao prvi trend koji se navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u toj studiji, jeste da je predviđeni rast BDP-a od 0,5 posto BDP-a (Hrvatska) do preko 4 posto (Kosovo) u regionu suviše nizak da bi se smanjilo zaostajanja u razvoju za zapadnom Evropom, koja će imati slične stope rasta.

Kao drugi trend u istoj studiji, koju prenose slovenački mediji, navodi se da Slovenija gubi svoju nekadašnju ulogu u regionu i ekonomski uticaj.

"Hrvatska je ulaskom u EU u očima stranih investitora osigurala nov položaj na zapadnom Balkanu. Strane firme će u bliskoj budućnosti davati prednost Zagrebu pred Ljubljanom, kao centru za upravljanje regionalnih investicija. Uprkos tome, zapadni Balkan za Sloveniju i dalje ostaje najvažniji deo sveta", navodi studija.

Kao treći trend, Kračun ukazuje i na "novi geostrateški položaj Srbije", zbog njenih partnerskih odnosa sa Rusijom i Kinom, kako i zbog odredivanja datuma za početak pregovora sa EU o članstvu.

On ukazuje da je Srbiji 2013. imala privredni rast od 1,7 odsto, a da se za iduću godinu predviđa 1,5 odsto, zatim da je javni dug dostigao 68,8 odsto BDP, a nezaposlenost je i dalje visoka.

Dok je u Srbiji prošle godine zabeležila privredni rast, Hrvatska je već petu godinu u krizi, pošto je 2013. zaključila sa padom BDP-a od 0,7 odsto.

Hrvatska je u četiri godine krize izgubila čak 10 godina razvoja, a nivo razvijenosti iz pretkrizne 2008. će postići tek 2020. godine, navodi Kračun u studiji.

Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju najbolje se odrazio na turizam, a najnegativnije na poljoprivredu, dok je državni javni dug povećan na 64,7 odsto BDP-a.

Problem s visokim javnim dugom imaju i druge države u regionu, osim Bosne i Hercegovine, navodi se u studiji.

"BiH je godinu završila s javnim dugom od 42,1 odsto BDP-a i ove će ga godine smanjiti na ispod 40 posto, ali ima visoku 27-procentnu nezaposlenost. Stopa nezaposlenosti u BiH ove će ove godine pasti na 25,5 posto, a lanjski rast BDP-a od 0,5 posto povećaće se na dva odsto", navodi se u studiji.

Za privredu Crne Gore predviđa se rast od 2,3 odsto u 2014. godini, a nezaposlenost je i tamo problem, pošto se predviđa samo mali pad sa 19,8 na 19,5 odsto. Javni dug će, međutim, i tamo porasti sa 58,6 na 59,6 odsto BDP.

Makedonija će, kako se predviđa, imati privredni rast od 2,5 odsto, što je više od prošlogodišnjih 2,1 odsto. Javni dug je relativno nizak i predviđa se njegov rast sa 36,1 na 37,9 odsto BDP. Nezaposlenost je visoka, i očekuje se da se sa lanjskih 30 odsto tek malo smanji na 29,9 odsto.

Najveći rast se predviđa na Kosovu, koje ima i najvišu stopu nezaposlenosti na zapadnom Balkanu od 43 odsto. Tamo će, kako se predviđa, rast sa prošlogodišnjih 2,6 odsto, skočiti na 4,2 odsto u ovoj godini.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

Balkan sve više zaostaje za Evropom

Izvor: Akter, 05.Jan.2014

Studija slovenačkog ekonomiste Tineta Kračuna pokazuje da zemlje zapadnog Balkana sve više zaostaju u odnosu na razvijene države srednje i zapadne Evrope

Nastavak na Akter...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.