Izvor: Ekologija.rs, 03.Mar.2015, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija dobija plan za adaptaciju na klimatske promene
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije najavilo je da će do kraja 2015. uraditi prvi Nacionalni akcioni plan za adaptaciju na klimatske promene.
Taj nacionalni plan će sadržati i detaljnu analizu finansijskih potreba i mogućnosti za sprovodjenje mera adaptacije i to pre svega u sektoru voda, a prve procene očekuje se polovinom godine, rečeno je u Ministarstvu za zaštitu životne sredine ekološkom sajtu agencije Beta “Zelena Srbija” (www.zelenasrbija.rs).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << />
Kako bi se na pravi način pripremila za klimatske promene, Vlada Srbije je krajem novembra 2014. obrazovala i Nacionalni savet za klimatske promene čiji će zadatak biti da prati stanje, razvoj i sprovodjenje nacionalne politike u oblasti klimatskih promena i drugih planskih dokumenata, predlaže mere i aktivnosti u toj oblasti, kao i da prati ostvarivanje medjunarodnih obaveza Srbije u oblasti klimatskih promena, predlaže mere za njihovo ublažavanje.
Iz ministarstva su podsetili da je Srbija 2010. uradila svoj prvi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, koji je dao pregled stanja u toj oblasti na nacionalnom nivou i preliminarne procene ugroženosti i predloge mera potrebnih da bi se pojedini sektori prilagodili potencijalno izmenjenim klimatskim uslovima.
Drugi izveštaj trebalo da bude završen 2016. dopunjen analizama sektora hidrologije i vodnih resursa, poljoprivrede i šumarstva uz definisanje mera adaptacije.
Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine počelo je da radi na pripremi zakonodavstva i institucionalnih organizacija od značaja za prikupljanje i izveštavanje po pitanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali svih ostalih informacija od značaja za borbu protiv klimatskih promena.
Plan je da se sa sprovodjenjem tog dela zakonodavstva započne od 2018. godine, do kada bi trebala da bude izradjena i Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom.
Docent na Institutu za meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Djurdjević upozorio je da bi promena klime mogla biti “drastična, ozbiljna i nepovrtana”.
“Ukoliko se ne postigne i ne primeni medjunarodni dogovor o redukciji emisija gasova staklene bašte, koji su osnovni uzročnik promena klime, do kraja veka nas očekuje kontinuirani porast temperature, tako da bi krajem veka prosečna godišnja temperatura u Srbiji bila veća za oko četiri stepena Celzijusa u odnosu na vrednosti iz sredine 20. veka”, kazao je on za “Zelenu Srbiju”.
Kako je dodao, u drugoj polovini veka sve projekcije pokazuju da će klima u na teritoriji Srbije biti značajno sušnija nego što je bila sredinom 20. veka, posebno u toku letnjih meseci, kada je prema nekim projekcijama moguć manjak padavina i do 50 odsto.
Djurdjević je ukazao da promena klime predstavlja multisektorski problem, jer utiče na sve grane društva i ekonomije.
“Procena EU je da bi tokom zadnjih decenija 21. veka, ukoliko bi izostala sva akcija po pitanju redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagodjavanja na nove klmatske uslove, godišnji troškovi za celu EU bili oko 190 milijardi evra EU godišnje, što je oko dva odsto trenutnog bruto domaćeg proizvoda EU”, naveo je on.
Za Srbiju ovakve procene direktne ekonomske štete trenutno ne postoje, ali istraživanja, kako je dodao, pokazuju da su negativne posledice mnogobrojne.
“Na primer, poljoprivredna proizvodnja bi trpela značajne pritiske, pa u slučaju da se ne razvije ozbiljan sistem navodnjavanja, prosečni godišnji gubici u drugoj polovini 21. veka mogu biti i par desetina procenata u odnosu na trenuti obim proizvodnje”, rekao je on, dodajući da će ozbiljan izazov za poljoprivredu biti i povećani rizik od bolesti i štetočina.
Djurdjević je naveo da je problem prilagodjavanja na klimatske promene relativno nov, ne samo u Srbiji, a razlog je izmedju ostalog i loša i spora primena Kjoto protokola koji je trebao da reguliše emisiju gasova staklene bašte.
“Čak deset zemalja EU, što je više od jedne trećine članica, i dalje nema nacionalne strategije o prilagodjavanju”, rekao je on.
Djurdjević je kao razlog zašto se Srbija nalazi na 73. mestu po spremnosti da se suoči sa klimatski promenama, medju 192. zemlje potpisnice Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, naveo to što ocena u sebi sadrži i meru potencijalne ugroženosti i obima mogućih promena, i po tom pitanju je Srbija u lošijem položaju u odnosu na neke druge zemlje regiona i Evrope.
“Severne EU zemlje kao moguće negativne posledice imaju ‘kraći spisak’ potencijalnih problema što za posledicu ima relativno jednostavnije i manje zahtevne promene. Na primer u severnim zemljama potencijalni negativni uticiji na poljuprivredu su znatno manji jer će ove zemlje prema projekcijama verovatno imati suficite padavina u budućnosti”, rekao je on.
Djurdjević je ukazao da je problem prilagodjavnja prilčno složen s obzirom da zahteva intersektorsku saradnju, navodeći da se na primer ako bi za poljoprivredu bilo potrebno intenzivno navodnjavnje, postavlja pitanje kako obezbediti dovoljno resursa za tako nešto a ne ugroziti vodosnabdevanje.
“Procene cene prilagodjavnja za Srbiju trenutno ne postoje, ali na osnovu medjunarodnog iskustva to bi moglo da iznosi nekoliko procenata BDP-a”, rekao je on.
Predsednik nevladine organizacije “Jedan stepen” Djordje Samardžija kazao je da Srbija još nije spremna za adaptaciju na klimatske promene, što se najbolje videlo tokom suše 2012. godine i poplava 2014. godine.
“Mi u Srbiji ne moramo da čekamo 50 ili 100 godina da bi shvatili kakve će biti posledice klimatskih promena. One su već tu. Klimatske promene su naša nova realnost”, kazao je Samardžija za “Zelenu Srbiju”.
On je podsetio da klimatske promene, ošim što utiču na sve sektore ekonomije, značajno ugrožavaju i funkcionisanje zdravstvenog sistema, a imaju i negativan uticaj na biodiverzitet, jer životinjske i biljne vrste ne mogu da se prilagode tako brzim klimatskim promenama i nestaju.
Samardžija smatra da prilagodjavanje na klimatske promene ne košta.
“Sve što budemo uradili sada na prilagodjavanju višestruko će se isplatiti pri pojavi neke buduće poplave ili suše. A prema projekcijama naučnika nećemo morati dugo da čekamo da se investicija u prilagodjavanje isplati”, kazao je on.
Samardžija je ukazao da jedan od izvora finansiranja adaptacije može biti taksa na ugljenik koju bi plaćali proizvodjači fosilnih goriva na svaku tonu emitovanog CO2 nastalog spaljivanjem fosilnih goriva.
Deo sredstava iz prihoda od takse na ugljenik, prema njegovim rečima, može da se iskoristi za prilagodjavanje na klimatske promene i sanaciju već učinjene štete, a deo može da se kroz poreske olakšice vrati gradjanima kako bi mogli da finansiraju svoje prilagodjavanje na teže posledice.
On smatra da Srbiji ne trebaju nove strategije, već primena mera koje su već dokazane u svetu, pre svega značajno unapredjenje insfrastrukture (pojačavanje nasipa, izgradnja akumulacionih kapaciteta i sistema za navodnjavanje), obezbedjivanje stabilnih izvora finansiranja projekata, različiti izvori snabdevanja energijom, kao i osnaživanje i povezivanje loklanih zajednica za prilagodjavanje promeni klime.
Ocenio je i da nije dovoljno da se radi samo adaptacija na klimatske promene, već je nužno paralelno primenjivati i metode kojim se, pored ostalog, suzbija emisija gasova sa efektom staklene bašte.
“Ukoliko ne budemo smanjili emisiju gasova sa efektom staklene bašte klima će se nepovratno promeniti i nećemo ni moći da se prilagodimo. Kapacitet prilagodjavanja na svet topliji za četiri stepena Celzijusa ne postoji i ako dozvolimo toliki porast globalne temperature civilizacije kakvu sada poznajemo neće biti”, rekao je Samardžija.
Istakao da su projekti ublažavanja i prilagodjavanja u većini slučajeva praćeni velikim brojem pozitivnih sporednih efekata i da su od višestruke koristi društvu u celini.
“Klimatske promene ne treba posmatrati isključivo kao pretnju već kao priliku da izgradimo bolji svet”, kazao je Samardžija.
Izvor: Zelena Srbija
.jpg)
