Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Apr.2010, 00:41

Vremeplov: Počeo Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima

Vremeplov: Počeo Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima

NOVI SAD - Na današnji dan 1861. godine u Sremskim Karlovcima je pod predsedništvom patrijarha Josifa Rajačića započeo Blagoveštenski sabor, pretposlednji crkveno-narodni sabor Srba u Habzburškim zemljama. Na osnovu privilegija dobijenih od Beča, zatražena je posebna teritorija za Srbe pod nazivom Vojvodina Srpska, s vojvodom na čelu i sopstvenom administracijom, ali Ugarski sabor potom nije želeo ni da razmotri te zahteve. Održavanje Sabora odobrio je austrijski car Franc Jozef, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ga je dvor u Beču iskoristio jedino da zaplaši nelojalni deo mađarske aristokratije i umanji njihove aspiracije. Sabor je ipak značajan za istoriju Srba u Vojvodini, kao i srpskog naroda uopšte, jer je jasno naglasio da se ne slaže sa ukidanjem - "Vojvodine srbske i tamiškog Banata" (obrazovane posle revolucije 1848/9).

Danas je petak, 2. april, 92. dan 2010. Do kraja godine ima 273 dana.

742. - Rođen je franački car Karlo Veliki, koji je od dolaska na presto 768. do smrti 814. prekrojio kartu Evrope i proširio Franačku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara. Što je bio čin sa trajnim posledicama po istoriju Evrope.

1724. - Rođen je italijanski avanturista Đovani Đakopo Kazanova, sinonim latinskog ljubavnika, jedna od najkoloritnijih ličnosti Evrope 18. veka. Tokom burnog života bio je učenik verske škole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar. Njegovi "Memoari" dragocena su slika evropskog društva epohe u kojoj je živeo.

1805. - Rođen je danski pisac Hans Kristijan Andersen, autor malih pripovedaka-bajki koje su mu donele svetsku slavu, tvorac danske realističke proze. Napisao je 156 priča, uključujući "Carevo novo odelo" i "Ružno pače", koje su zasnovane na motivima danskog folklora, antičke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke od njih inspirisalo ga je sopstveno tegobno detinjstvo obeleženo siromaštvom. Pisane su izvanrednim stilom. Ostala dela: pesme (sačuvano ih je samo nekoliko), romani "Improvizator", "O.T.", "Samo muzičar", "Srećni Per", putopisi "Bazar jednog pesnika", "U Španiji", pisao je i dramska dela.

1838. - Rođen je francuski državnik i advokat Leon Mišel Gambeta, jedan od osnivača Treće republike, koji je znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara Napoleona III 1871. U borbi protiv Napoleona III predvodio je republikance, a u vreme Francusko-pruskog rata u, oktobru 1870, kao ministar unutrašnjih poslova, iz opsednutog Pariza balonom je odleteo u unutrašnjost i organizovao borbu protiv Nemaca. Od 1879. do 1881. bio je predsednik francuske Narodne skupštine, potom do 1882. predsednik vlade.

1840. - Rođen je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je i pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, političku publicistiku. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske - pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror", odlučujuće je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog na doživotnu robiju. Motivi za osudu Drajfusa su u osnovi bili antisemitski. Snagom talenta i strasnim ubeđenjima snažno je uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani "Nana", "Žerminal", "Slom", "Trovačica", "Zver čovek", "Novac", "Zemlja" (iz ciklusa od 20 romana pod zajedničkim naslovom "Rugon-Makarovi, prirodna i društvena istorija jedne porodice pod Drugim Carstvom"), "Plodnost", "Rad", "Istina" (iz ciklusa "Četiri jevanđelja"), "Tri grada: Lurd, Rim, Pariz", rasprava "Eksperimentalni roman".

1872. - Umro je američki pronalazač i slikar Semjuel Finli Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu njemu u čast Morzeova azbuka.

1905. - Zvanično je otvoren železnički tunel Simplon ispod Alpa koji je povezao Švajcarsku i Italiju.

1914. - Rođen je engleski filmski glumac Alek Ginis. Dobitnik je dva Oskara: 1957. za ulogu u filmu "Most na reci Kvaj" i 1980. za ukupan doprinos filmskoj umetnosti. Ostali filmovi: "Nežno srce", "Veliko očekivanje", "Oliver Tvist", "Čovek u belom odelu", "Most na reci Kvaj" (Oskar), "Naš čovek u Havani", "Lorens od Arabije", "Pad Rimskog carstva", "Hitler: 10 poslednjih dana", "Doktor Živago", "Rat zvezda", "Dan Eskima".

1917. - Pred srpskim vojnim sudom za oficire, u Solunu je počeo proces protiv grupe oficira, poznate kao "Crna ruka", protiv njihovog lidera generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa. Bio je to obračun regenta Aleksandra Karađorđevića i prvaka Radikalne stranke Nikole Pašića sa Apisom i oficirima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu Mašin i 1911. organizovali tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt". Optuženi su da su pripremali terorističke aktivnosti i ubistvo regenta Aleksandra i predsednika vlade Nikole Pašića. Sud je osudio devet optuženih na smrt i dvojicu na 15 godina robije. Veliki vojni sud je delimično preinačio presudu, ali su Dimitrijević, major Ljubomir Vulović i Rade Malobabić streljani u Solunskom polju 26. juna 1917. Na temelju sačuvanog Vulovićevog pisma, 2. juna 1953. obnovljen je proces, i Vrhovni sud Narodne republike Srbije rehabilitovao je Dimitrijevića i ostale osuđene, što je nesumnjivo bilo motivisano političkim razlozima.

1974. - Umro je francuski državnik Žorž Pompidu, predsednik Francuske od 1969. do smrti. Šef države postao je posle ostavke Šarla de Gola i uglavnom je sledio ideje slavnog prethodnika. Prethodno je bio profesor u Marselju i Parizu. Sa De Golom je blisko sarađivao od 1945, u međuvremenu je bio direktor Rotšildove banke, šef De Golovog kabineta i član Ustavnog saveta, a od 1962. do 1968. predsednik vlade.

1982. - Vojna hunta Argentine je sa 10.000 vojnika napala britanski posed Folklandska (Malvinska) ostrva u Atlantskom okeanu, oko 500 kilometara jugoistočno od argentinske obale, na kojima je u tom trenutku bilo 75 britanskih vojnika. Argentinske snage je posle borbi krajem maja i u prvoj polovini juna 1982. porazilo oko 5.000 britanskih vojnika.

1999. - Prvi put od početka agresije NATO je bombardovao centar Beograda - u prvom vazdušnom napadu na prestonicu Srbije od Drugog svetskog rata - ispalivši krstareće rakete na ispražnjene zgrade ministarstava unutrašnjih poslova SRJ i Srbije, od kojih je jedna pala samo tridesetak metara od Instituta za ginekologiju i akušerstvo, u kojem je u tom trenutku bilo oko 70 novorođenčadi s majkama. Vazdušni udar izazvan eksplozijama oštetio je zgradu Instituta, obližnju Neuropsihijatrijsku kliniku "Laza Lazarević", druga bolnička zdanja i više stambenih zgrada.

1999. - Prilikom dva napada na Kuršumliju, NATO avijacija usmrtila je 13 civila, oštetivši oko 500 zgrada, uključujući manastire Svete Bogorodice i Svetog Nikole iz 12. veka, a u napadu kasetnim bombama na albansko selo Nogavac kod Orahovca ubijena su dva civila.

2005. - Umro je papa Jovan Pavle II, Poljak poreklom, čiji je pontifikat, izrazito reakcionaran, trajao 26 godina i bio jedan od najdužih u istoriji Rimokatoličke crkve. Karol Vojtila, koji je imenovan za kardinala 1967. godine, postao je papa 16. oktobra 1978. i sa 58 godina bio najmlađi papa do tada.

2006. - Umrla je udovica atentatora na Hitlera, Nina Šenk fon Štaufenberg, čiji je suprug pokušao da ubije Adolfa Hitlera u atentatu 1944. godine, posle čega je streljan. Klaus Šenk fon Štaufenberg, podmetnuo je tašnu s bombom pod sto, ali je noga stola zaštitila Hitlera, 20. jula 1944. Zaverenici su streljani, a rodbina, uključujući groficu Štaufenberg, odvedena je u koncentracione logore. Učesnici neuspele zavere se slave kao heroji u današnjoj Nemačkoj. Udovica grofa Štaufenberga, rođena je kao baronesa Fon Lerhenfeld 1913.

2007. - Umro je Žarko Petrović, svojevremeno jedan od najboljih odbojkaša sveta. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 253 utakmice i osvojio je bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996, na Svetskom kupu u Tokiju 1996, i na evropskom prvenstvu u Atini 1995.

2007. - U snažnom zemljotresu jačine 8 stepeni po Rihterovoj skali, koji je pogodio oblast Zapadnih Solomonskih ostrva (arhipelag sa 256 ostrva) u Tihom okeanu, život je izgubilo najmanje 12 osoba, među kojima šestoro dece. Epicentar je bio između ostrva Bugenvil i Nju Džordžija. Zemljotres je izazvao talase visoke 10 metara koji su preplavili 40 kilometara udaljen regionalni centar Gizo, uništavajući sve pred sobom. Zgrade u blizini obale su sravnjene sa zemljom, dok je voda u visini glave preplavila grad. Bez krova nad glavom je ostalo između 2.000 i 3.000 ljudi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...


Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.