Izvor: Politika, 22.Avg.2014, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za koga je Krim ruski
Za SRS i Dveri Krim je sastavni deo Rusije, a u DSS-u kažu da se treba zadržati na opštoj formulaciji da priznajemo teritorijalni integritet Ukrajine, bez navođenja Krima
Ne dele u Srbiji svi stav vlade prema ukrajinskoj krizi. Pojedine vanparlamentarne stranke i nevladine organizacije smatraju da Srbija ne bi trebalo da se sasvim decidirano izjašnjava o statusu Krima ili bi pak trebalo da prizna pravo Rusije na Krim.
Za Srpsku radikalnu stranku i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dveri više nema sumnje da je Krim sastavni deo Rusije, a u Demokratskoj stranci Srbije poručuju da Beograd treba da se zadrži na uopštenoj formulaciji da podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, bez navođenja Krima.
Iz državnog vrha Srbije, a pre svega od samog premijera Aleksandra Vučića, u poslednje vreme više puta su stizale izjave iz kojih nedvosmisleno proizilazi da Srbija podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, a kako je naglašavano, to uključuje i Krim kao sastavni deo ove zemlje.
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić kaže da bi trebalo proučiti slučaj Krima kao poseban slučaj, jer Krim ima puno posebnosti pošto je došlo do velike krize u Ukrajini.
„Na Ukrajinu bi se moglo primeniti mišljenje Badenterove komisije za Jugoslaviju, po kome je došlo do rastakanja jedne zemlje. To je sada slučaj sa Ukrajinom. U tom procesu rastakanja se izdvojio Krim, kao što su se nekada izdvojile Slovenija i Hrvatska iz SFRJ. U Ukrajini se stvara neka nova realnost”, ocenjuje Samardžić i dodaje da je odluka Krima demokratska, jer su referendumom proglasili odvajanje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.
Prema njegovim rečima, Srbija je u teškoj situaciji, jer sa zapadnim faktorima „ima igru oko Kosova”, a Beograd, kako kaže, prihvata njihove ultimatume koji idu ka nezavisnom Kosovu, potpisuju se dokumenta koja vode ka tome.
„A kad je isti takav slučaj negde drugde, onda kažete da nije isti. Zapad je uveo evropskim relacijama logiku i zakon gole sile. Nije vredno u tom kontekstu raspravljati da li je Krim otcepljen ili nije”, objašnjava Samardžić koji smatra i nediplomatskim to što naš državni vrh potencira da poštujući teritorijalni integritet Ukrajine to obuhvata i Krim.
„Uopšte nema potrebe da se pominje Krim. Može da se kaže da priznajemo teritorijalni integritet Ukrajine, pa neka oni misle šta mi mislimo pod time. Kao što i oni kažu, poštujemo teritorijalni integritet Srbije, a misle bez Kosova, ali to ne kažu”, kaže Samardžić.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović kaže da ne možemo da tražimo da Rusija poštuje naš teritorijalni integritet i suverenitet, a da mi ne poštujemo njen.
„Krim je dugo bio deo Rusije. I kod nas su komunisti uspostavljali administrativne granice onako kako su hteli, a kasnije je Zapad te granice priznao kao granice država. Kosovo je oduvek bilo sastavni deo Srbije i paralela sa Krimom ne može da se povlači na našu štetu. To su potpuno drugačije stvari”, kategoričan je Šarović i dodaje da čak ni priznanjem Beograda da je Krim deo Rusije, Zapad ne bi mogao da nam uradi ništa što već nije uradio.
Nevladina organizacija „Srpski kod” čiji je osnivač Mlađan Đorđević, savetnik za dijasporu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, kojih ovih dana boravi na Krimu, saopštila je da je Đorđević na sastancima sa vodećim ljudima Krima podržao demokratsko opredeljenje naroda te oblasti za prisajedinjenje Ruskoj Federaciji, te da je „Đorđević naglasio da je nemoguće povlačiti bilo kakve paralele između Krima i Kosova, budući da je u slučaju Krima reč o potpuno demokratskim procesima, dok je Kosovo već više od 15 godina okupirano – nelegalno i nelegitimno”.
Šef srpske delegacije u parlamentarnoj skupštini ODKB-a (Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju) i član skupštinske Grupe prijateljstva sa Rusijom Milovan Drecun kaže da samo politički mešetari i geopolitički nepismeni ljudi mogu da dovedu u sumnju poziciju Srbije o pitanju ukrajinske krize.
„Situacija je apsolutno jednostavna. Srbija očekuje od svih zemalja da priznaju njen teritorijalni integritet uključujući KiM. Ako od drugih očekuje takav stav, onda i sama mora da ga ima o pitanju Ukrajine. U protivnom, sa drugačijim stavom ne bi bilo ni moralnog ni bilo kog drugog opravdanja da Srbija očekuje da drugi poštuju njen teritorijalni integritet”, kategoričan je Drecun.
On ističe i da se iz Rusije Srbiji nikada neće postaviti pitanje da li podržava njen teritorijalni integritet koji sada uključuje i Krim.
„Rusi razumeju našu poziciju, njima je jasno da zbog Kosova ne možemo drugačije da se ponašamo. Tu nema mesta nikakvim spekulacijama. Rusija je ozbiljna država, njena diplomatija je izuzetno realna i ni u snu ne možemo da očekujemo da nam bilo ko postavi takvo pitanje”, ističe Drecun, a to što sa Zapada insistiraju da govoreći o teritorijalnom integritetu Ukrajine naglasimo da to podrazumeva i Krim, Drecun objašnjava različitim pristupom diplomatiji.
„Rusima je jasno da kada kažemo da podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine to svakako uključuje i Krim. Jasno im je da ne možemo i kad bismo hteli da se drugačije ponašamo zbog Kosova. Zapadu je takođe jasno da mi zbog Kosova moramo da imamo takav stav”, objašnjava Drecun.
J. Cerovina
objavljeno: 22.08.2014.
.jpg)
