Izvor: RTS, 25.Okt.2014, 07:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika Plana - od Topole do Topolske
Kuća na drumu, tako zovu Veliku Planu. Varoš na promaji svih puteva. Mesto na kojem su Karađorđeviće smenili Obrenovići. Nekada je do njega vodio Carigradski drum, a danas Koridor 10. U njoj je cvetala klanična industrija, a danas ima sve više nezaposlenih i sve manje ulaganja.
Na devedesetom kilometru od Beograda dočekala nas je Velika Plana. Od tamnog vilajeta, Osmanlija na Balkanu, Kočine čete i planjanskih hajduka, sve do danas, leži na levoj obali kraljice srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << reka. Mnogi je, i to ne u šali, nazivaju Frankfurtom na Moravi.
Prvi hroničar koleginica Jadranka Mićović, novinarka Radio Plane. Priča da je Velika Plana postala varoš kraljevim ukazom pre 90 godina. Objašnjava i ime svog grada.
"Nekako najbliži opis u prevodu naziva našeg mesta je ravnica, zato je Velika Plana, na latinskom planus znači ravno. To bi moglo da znači da je Plana na lepom, ravnom mestu, ali ne i da je nama ovde sve ravno do Kosova. Znamo mi da se izborimo, pobunimo, kažemo kad nam se nešto ne dopada", kaže Jadranka.
Ovaj deo Srbije je pobunjenički kraj. Tako je bilo i nekada, u vreme Prvog srpskog ustanka.
Direktorka biblioteke Sanja Stojadinović objašnjava da se Plana prvi put pominje 1724. godine kada su revnosni i odgovorni Austrijanci napravili popis. Pominje se Plana sa 22 kuće.
"Prvi spisak je iz 1787, to su bili ljudi koji su učestvovali u Kočinoj pobuni, a sledeći spisak je iz 1824, isto nepotpun, kada je napravljen spisak ljudi koji su čuvali ovce i koze", objašnjava Stojadinovićeva.
Dejan Šulkić Veliku Planu vodi već deset godina. Tvrdi da bunta ima i danas, da se opozicija buni što je najviše vlasti prigrlio za sebe.
"Šta bi opozicija drugo zamerala predsedniku opštine osim da mnogo sam odlučuje. Ja mislim da viši nivo ovlašćenja zahteva i veću odgovornost. Mogao bih sasvim sigurno da kažem da visoka stranačka politika ne stanuje u našoj lokalnoj samoupravi", kaže predsednik opštine.
Nije Morava jedino što u Plani ne sija starim sjajem. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka ovaj kraj bio je industrijski ponos države. Srpski Čikago, tako su u to vreme zvali Veliku Planu. Danas je slika potpuno suprotna. Od srpskog Čikaga postala je Frankfurt na Moravi.
"Za Planjane je to vreme bilo gotovo idilično. Ona generacija koja je nestala, a koje se sećam, govorila je da je Plana tada bila izuzetno živo mesto. Ovde se zaista svašta dogodilo zahvaljujući pruzi koja je prošla 1884. Došle su dve nemačke porodice, iz Kelna i Beča, otvorili prvu klanicu ovde", kaže Jadranka Mićović.
Predsednik opštine priča da na razvalinama nekadašnjih velikih sistema, postoji nešto što je tradicija Plane. "To je mesna industrija, u pozadini čega su bila primarni proljoprivreda i stočarstvo. Danas to ne funkcioniše, ali to je bila jedna od oblasti", tvrdi Šulkić.
Jandranka Mićović objašnjava da su ovde banke Frankfurt na Majni. Nekada ih je bilo čak 20, sada nekih 15. "I mi se čudimo da li ima potrebe za tolikim bankama, jer naša industrija nije razvijena", kaže Mićovićeva.
Prelomni trenuci u srpskoj istoriji dogodili su se nadomak Plane. U ranu zoru 26. jula 1817, Vujica Vulićević uprljao je ruke kumovskom krvlju. Po nalogu Miloša Obrenovića, knez smederevske nahije, vojskovođa i narodni starešina ubio je prvog srpskog vožda - Karađorđa. Njegovog pisara ubio je Vujičin momak Nikola Novaković.
Godinu dana kasnije Vulićević u znak pokajanja podiže crkvu Pokajnicu, zbog koje mnogi danas dlaze u Veliku Planu.
Znameniti Planjani bili su pravnik Radomir Lukić i svetski poznat prevodilac Velimir Živojinović Masuka, koji je studije germanistike i estetike završio u Lajpicigu.
A najpoznatija Beograđanka iz Topolske 18, glumica Snežana Savić, takođe je rodom iz ovog grada.
"Vidim zavičaj, rodno mesto, rano detinjstvo, polazak u prvi razred osnovne. Vidim jedan veliki vodotoranj preko puta kojeg je bila naša kuća, pa smo napravili novu, pa su roditelji odlučili da se selimo u Beograd. Tu se moja sećanja, nažalost, završavaju", priča Snežana Savić.
Zameraju joj zemljaci što ne pominje da je ovde rođena, nego se vezuje za jug, Vlasinu i Vranje. Ipak, ona kaže da kad putuje ka jugu, uvek zastane na devedestom kilometru od Beograda.
"Sećam se vozova, železničke stanice, pruge, zvuka lokomotive, dece koja su se igrala oko vozova koji su išli sporo", seća se sa nostalgijom Snežana.
Ka nekim drugim podstanarskim sobama u Beogradu kreću mnogi mladi iz Plane.
A u idealnoj kancelariji za mnoge Planjane neko bi rekao "bonđorno" umesto dobar dan. Nije Toskana, ali vinogradi Radovanovića pravi su magnet za turiste.
"Dedovi su gajili lozu, ali mi nismo zbog toga postali proizvođači vina, jer su ga oni pravili za sebe. Ovde je već pedesete godine vinarija, gde sam i ja započeo prve dane. Potom je izazvalo zašto raditi samo kako vam neko nalaže, nego iskazati se", priča Mija Radovanović.
Prvi hektar vinograda u okolnom Krnjevu nikao je pre dvadesetak godina, kada je pojam malog vinara tek ulazio u ekonomske rečnike. Danas vinskim putevima ovde stižu mnogi.
Velika Plana je najživlja leti. U kuću na drumu najviše dolaze oni kojima je ovaj grad na pola puta do letovanja. Svraćaju u etno selo Moravske konake, kao iz vremena Karađorđa i Miloša.
"Dolaze i domaći turisti, dolaze inostrani, njih je sve više. Bivše republike, najviše Slovenaca, Makedonaca, a od drugih zemalja izdvajam Poljsku, Češku, Slovačku. To su uglavnom turisti u tranzitu koji naš smeštaj pronađu na internetu", objašnjava turizmolog Dragana Milanović.
Međutim, kad leto prođe, Velika Plana zaćuti. Do sledećeg retko ko skrene sa Carigradskog druma. A meštani kažu da se realan život najbolje vidi na železničkoj stanici. I nadaju se da im nisu prošli svi vozovi.
.jpg)
