Izvor: Blic, 17.Avg.2017, 06:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIŠE KRAĆIH ODMORA, ILI JEDAN DUŽI? Koliko nam je stvarno potrebno, a za koga je bolje da OSTANE KOD KUĆE
Više kraćih odmora tokom cele godine ili jedan, ali od bar tri nedelje, odgovor je na pitanje koliko nam je odmora zaista dovoljno da se u dnevnu rutinu vratimo napunjenih baterija. Međutim, ako spadate u jednu grupu ljudi, za vas je bolje da na letovanje ni ne idete jer ćete tako samo biti pod još većim stesom.
Dve nedelje, koliko naši građani najčešće uzimaju odmora, i odlazak na letovanje u trajanju od sedam ili deset dana, zapravo vašoj psihi neće mnogo značiti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Kako objašnjava psiholog Aleksandra Janković, između dva godišnja odmora je dug period da bi se čovek odmorio u samo dve nedelje i onda čekao skoro celu godinu na sledeći beg od stresa.
- Teoretski, potrebno je tri nedelje, ali za one koji mogu to zaista da priušte - kaže psiholog Slobodanka Knežević, ali i dodaje da se ljudi često zadužuju da bi negde otputovali, što onda stvara dodatan stres, tako da je teško govoriti o ovako dugačkom letovanju.
I Jankovićeva smatra da je tri nedelje idealno i da sve što je ispod 15 dana nije dovoljno da se dobro odmorite.
- Da bi ste se adaptirali na novu sredinu potrebno je da bar dva, tri dana odmorite kod kuće, pa da tek onda krenete na put. To pogotovo važi za one koji su ozbiljno opterećeni poslom - smatra ona i ističe da dva dana pre i dva dana posle odmora treba uračunati u adaptaciju.
Nakada je bolje ostati kod kuće
Mnogima je tako često potreban i odmor pre samog odmora, kako bi potom mogli da se zaista opuste. Kreću na put "mrtvi umorni", dodatno ih umori duga vožnja... Kada stignu, treba im vremena da se od svega toga odmore, a već je vreme za povratak...
- Posle takvog odmora ljudi postaju depresivni. Brzo se vraćaju u rutinu koja im tada postaje još gora. Tako bi bilo korisnije da ostanu u svom mestu i iskoriste na način koji im odgovara - smatra Jankovićeva.
Prvo u banku pa na more
S druge strane, letovanje mnogi otplaćuju na kredit, zato gledaju da ga skrate koliko god mogu, kako bi prošli što jeftinije, a cela takva situacija samo stvara dodatne brige i ne dozvoljava čoveku da se stvarno opusti.
- Svake godine bukvalno moramo da idemo na more, najviše zbog dece. Znam da će ona uživati, mada znam i da se ja već nerviram što smo za tih 10 dana letovanja morali da podignemo kredit. A onda još tamo moram da merim svaki dinar... Sve je nekako nategnuto, ali to je jedini način da otputujemo, jer ni ja ne volim da celo leto provedem kod kuće, a i prilično mi je stresan posao, pa mi treba beg od svega - priča Beograđnaka V. M.
Da svi vide gde smo bili i šta smo jeli
Još jedan stvar stvara stres umesto da nas rastereti briga - razmišljanje o godišnjem odmoru i to isključivo na moru, postaje stvar trenda i nametanja načina kako ćete da ga iskoristite, smatraju stručnjaci.
Ovakav način "relaksacije", koji je prisutan poslednjih godina, gde nije dovoljno puko uživanje i opuštanje, nekada nije bio prisutan i ljudi su se zaista odmarali - posvećivali svojim najmilijima i obnavljali kontakte. Danas, ako nemaš čime specijalnim da se pohvališ na "mrežama" i još to ne "lajkuje" puno prijatelja, kao da je sve propalo.
Odmor pod pritiskom
- Mislim da ljudi bukvalo imaju pritisak da idu na odmor. Mnogi to smatraju društvenim prestižom. Pogledajte društvene mreže i videćete da se na odmoru najčešće provode tako što postavljaju slike šta su jeli i gde su bili - kaže Jankovićeva.
Kratka i česta putovanja lek za brz tempo života
Onima koji žive brzim tempom najviše odgovraju krakotrajne "injekcije", odnosno više puta godišnje po malo. Idealno je, smatraju stučnjaci, posle nekog teškog perioda u životu otići na produženi vikend.
Starijim građanima preporučuje se da na letovanje odlaze na kraju sezone - finansijski je isplativije, a manje stresno, jer ima manje ljudi i gužve.
.jpg)
