banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
Kategorije


Kako izgleda to?
Vaš glas
U fokusu
Regioni
Izvori
Arhiva

Korisnicki servisi

Naši sajtovi

Fan stranice

Promo



Ubija rak, ali i lekovi  

12.Feb.2003, 12:00, Izvor: Blic

Ubija rak, ali i lekovi

BEOGRAD - Godišnje kod nas od raka oboli više od 300 dece, od kojih se oko 130 leči na Dečjem odeljenju Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije. Trenutno nam je odeljenje puno, sa 18 postelja u stacionaru i dve u dnevnom boravku - kaže za 'Blic' dr Zoran Bekić, načelnik odeljenja.

Reč je o veoma teškim malignim oboljenjima koja zahtevaju ozbiljno, dugotrajno i kombinovano lečenje radioterapijom i citostaticima, zavisno od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svake pojedinačne dijagnoze, objašnjava naš sagovornik, napominjući da 'savremena terapija, uz odgovarajuće uslove lečenja, otvara vrata za trajno izlečenje više od 70 odsto obolele dece'. A bolničko lečenje za decu obolelu od različitih oblika raka, prema vrhunskim standardima zasad jedino može da obezbedi Institut za radiologiju i onkologiju Srbije. Podaci o stopi obolevanja, iako su neka istraživanja rađena, nisu adekvatno obrađeni, ukazuje dr Bekić, napominjući da je reč o podacima za samo nekoliko prethodnih godina. Pri tom nisu pokriveni svi regioni, tako da se ne može sa sigurnošću reći da li imamo porast broja dece obolele od raka u područjima koja su bombardovana u toku NATO agresije. On ističe da je za relevantne stručne ocene potrebno dugotrajno i veoma precizno epidemiološko istraživanje, najmanje za period od jedne decenije, a kako se precizniji podaci mogu očekivati tek u narednom periodu, prerano je za bilo kakve zaključke.

- Nas ohrabruje da u proteklih godinu dana, otkako je Dečije odeljenje rekonstruisano i otkako su uslovi lečenja neuporedivo bolji u odnosu na prethodni period, nismo izgubili nijedno dete. To uliva nadu ne samo deci, njihovim roditeljima i porodici već i lekarima i osoblju koje tu rade, da se teška bolest može i trajno savladati - ističe dr Bekić.

Prema svetskim iskustvima, zbog neizbežnih jakih toksičnih efekata primenjene terapije, u proseku umre tri do pet odsto dece obolele od raka. Kod nas je taj procenat u proteklom periodu bio do 10 odsto i nešto preko toga, navodi naš sagovornik. - Očekujemo da u novim uslovima lečenja, jer smo konačno dobili poseban sterilni blok koji značajno poboljšava efekte lečenja, smanjimo procenat smrtnih ishoda lečenja kod dece obolele od raka - kaže dr Bekić.

Dečje odeljenje ima i dobro obučene kadrove, dovoljno skupih lekova i ono o čemu se godinama sanjalo - zaštićeni sterilni blok. Tu je pacijentima u toku terapije obezbeđena sredina apsolutno lišena prisustva virusa i bakterija i mogućnosti zaraze, što nam je doskora bio najveći problem. Sada se mogu sprečiti komplikacije, pre svega teške bakterijske infekcije koje najozbiljnije ugrožavaju oboleli dečji organizam, čiji imunitet je na minimumu, objašnjava naš sagovornik.

U aprilu 2002. godine je staro odeljenje, na samo 300 kvadratnih metara, zahvaljujući velikom broju donatora, nevladinim himanitarnim organizacijama i Ministarstvu zdravlja rekonstruisano i prošireno na 500 kvadrata. Ukupna vrednost ove donacije, u kojoj su učestvovale vlade Italije, SAD i humanitarna organizacija 'Most života', uz poseban angažman gospođe Lin Montgomeri, supruge američkog ambasadora u Beogradu, iznosila je oko pola miliona evra. Radioterapijska oprema, od koje je deo već u funkciji, a deo u fazi montaže, nabavljena je na nedavnom tenderu Republičkog ministarstva zdravlja, uz logističku podršku Evropske agencije za rekonstrukciju. Prema rečima dr Bekića, ta oprema obezbeđuje kompletnu medicinsku uslugu oboleloj deci.

- Humanost društva meri se brigom o deci, trudnicama i starim licima. Ukoliko želimo da položimo taj ispit, moraćemo maksimalno da se potrudimo da u praksi pokažemo rezultate - napominje dr Bekić, uz opasku da je neophodno obezbediti i dispanzer za vanbolničko lečenje dece obolele od raka, 'a to nikako da dobijemo'.

Na Svetski dan dece obolele od raka, 15. februara, moći ćemo da izrazimo zadovoljstvo da ove godine našim obolelim mališanima pružamo daleko više nego ranijih godina, ističe dr Bekić. On dodaje da će, prema obećanju nadležnih, najverovatnije doći do građevinskog proširenja Instituta, gde će deo dobiti i Dečje odeljenje.

Lekarima i osoblju Dečjeg odeljenja na Institutu, značajnu pomoć u lečenju, rehabilitaciji i resocijalizaciji dece obolele od raka pružaju i roditelji, okupljeni u Udruženju 'Uvek sa decom'. Desetogodišnja aktivnost ove asocoijacije, u vreme besparice, sankcija i pomanjkanja lekova, bila je značajna podrška lekarima da se vezama, dobrom voljom prijatelja, rodbine i donatora, za lečenje dece obezbedi ono što se može, ističe dr Bekić, izražavajući nadu da su ta teška vremena za nama. Z. D. Marković Šta je rak?

Sve vrste raka, uključujući i rak kod dece, imaju isti razvojni proces: ćelije rastu nekontrolisano i njihova veličina i oblik se menjaju. One se više ne zadržavaju na svom prvobitnom mestu u organizmu, već uništavaju susedne ćelije i mogu da se prošire na druge organe i tkivo. Što više rastu, ćelije raka crpe sve veću snagu koja je potrebna zdravom organizmu. Rak krade snagu deteta, uništava organe i kosti i slabi imunološki sistem, tako da je organizam podložan drugim bolestima. Pored drugih oblika raka, kod dece se najčešće javljaju leukemija, rak limfnih žlezda i rak na mozgu, a posle desete godine života i rak kostiju. Po pravilu, faktori koji izazivaju rak kod dece nisu istovetni sa onima koji prouzrokuju rak kod odraslih, kao što su pušenje i razni toksini iz čovekovog okruženja. Neki od simptoma raka (kao što su povišena temperatura, otežano gutanje, česte infekcije, anemija ili podlivi) mogu da se povežu i sa drugim bolestima koje nemaju nikakve veze sa rakom. Zato se dešava da i lekari i roditelji prve simptome raka protumače kao neku od dečijih bolesti. Činjenice i brojke

Godišnje kod nas od raka oboli više od 300 mališana.

Kod dece se najčešće javljaju leukemija, rak limfnih žlezda i rak na mozgu, a posle desete godine života i rak kostiju.

Savremena terapija, uz odgovarajuće uslove lečenja, otvara vrata za trajno izlečenje više od 70 odsto obolele dece.

U proteklih godinu dana, odkako je Dečije odeljenje Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije rekonstruisano i odkako su uslovi lečenja neuporedivo bolji, nije izgubljen život nijednog deteta.

Tretman lečenja raka kod dece ima propratne efekte u kasnijim godinama kod oko 70 odsto pacijenata. Ti efekti mogu biti veoma teški i manifestovati se u novom raku, neplodnosti, ili oboljenjima srca.

Zbog neizbežnih jakih toksičnih efekata primenjene terapije, u svetu u proseku umire tri do pet odsto dece obolele od raka. Kod nas je taj procenat u proteklom periodu išao do 10 odsto. Dva kupatila

Ranije smo na celom Dečijem odeljenju imali samo dva kupatila, jedno za pacijente i jedno za osoblje. Sada ga ima svaka soba, ukupno deset - ističe dr Zoran Bekić, načelnik Dečijeg odeljenja Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije. Kako se leči? a) Operacija

Kod dece koje su obolela od leukemije ili raka limfnih žlezda, hirurgija ne može mnogo da učini.

Međutim, kod dece koja su obolela od raka kostiju i drugih vrsta tumora koji su lokalizovani i nisu se proširili na druge organe, često operativnim zahvatom može veoma efikasno da se odstrani rak, ako se uz to primenjuju hemoterapija i/ili zračenje. Deci koja obole od određene vrste raka može da se presadi koštana srži. To je sunđerasto tkivo koje se nalazi u određenim kostima i proizvodi krvne ćelije. Ukoliko dete oboli od raka koji utiče na funkcije krvih ćelija, presađivanje koštane srži (u kombinaciji sa hemoterapijom koja treba da uništi bolesne ćelije) omogućiće da organizam počne da proizvodi zdrave ćelije.

Ponekad se transplantacija koštane srži izvrši da bi se izlečio rak koji nije direktno napao krvne ćelije, jer takva transplantacija jača organizam i onda lekari mogu da primene veće doze u hemoterapiji. b) Hemoterapija

Hemoterapija se koristi kao dodatni tretman u lečenju raka. Detetu ili adolescentu koje oboli od raka ti lekovi se obično daju intravenozno ili oralno. Lekovi koji se ubacuju u krvotok imaju za cilj da unište ćelije raka u onim delovima tela gde je rak metastazirao. Ipak, veliki broj lekova koji se koristi u hemoterapiji krije u sebi kratkoročne i dugoročne probleme. U toku samog lečenja neželjeni efekti su osećaj mučnine, povraćanje, gubitak kose, umor, anemija, povećano krvarenje i povećan rizik od infekcija, zato što se ovim lekovima istovremeno uništava koštana srž, oštećuju bubrezi i utiče na menstrualni ciklus. Neki lekovi dovode do upale bešike i pojave krvi u urinu, slabljenja sluha i oštećenja jetre, a kod drugih mogu da se jave srčani problemi i promene na koži. c) Zračenje

Prema izveštaju Američkog udruženja za borbu protiv raka, zračenje je najčešći metod lečenja raka. U toku zračenja dete se izlaže zracima visoko energetskih čestica ili talasa koji uništavaju ćelije raka. Hočkinsova bolest i tumori na mozgu su neki od oblika raka kod dece kod kojih se najčešće primenjuje zračenje. CDC (izvor: kidshealth.org)

Nastavak na Blic...   
      
Losa vest 0 Dobra vest 0

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.