Izvor: Politika, 05.Jul.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U srpskim školama vlada 500 večitih direktora
Forum beogradskih gimnazija upozorava da Ministarstvo prosvete vlada srpskim školama i to najviše preko školskih uprava i dugogodišnjih direktora – poslušnika
Da li će večitim direktorima škola konačno odzvoniti? Da li će izmene i dopune Zakona o obrazovanju ograničiti broj mandata rukovodiocima osnovnih i srednjih škola? Da li će i dalje biti moguće da jedna osoba vodi školu dve decenije? Da li će najbolji nastavnici i profesori, oni koji važe za najprofesionalnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << među kolegama, konačno dobiti priliku da napreduju?
Izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o kojima je u toku javna rasprava, mogle bi da reše ovo pitanje. Ipak, Forum beogradskih gimnazija, u saopštenju koji je uputio medijima, tvrdi da Ministarstvo prosvete uporno ignoriše njihov predlog o ograničenju mandata direktorima škola na najviše dva uzastopna.
„Ministarstvo prosvete vlada srpskim školama i to najviše preko školskih uprava i dugogodišnjih direktora – poslušnika”, upozoravaju iz Foruma beogradskih gimnazija. Na ovaj način, tvrde sindikalci, podstiče se nezakonito zapošljavanje, upis, korupcija...
Prema rečima Miodraga Sokića, predsednika Foruma beogradskih gimnazija od 1.800 škola, koliko ih ima u Srbiji, u čak 500 vladaju večiti direktori.
– Neograničen broj direktorskih mandata otvara mogućnosti za razne malverzacije. Ne kažem da su ti ljudi lopovi ili kriminalci, ali želja da ostanu na funkciji navodi ih na mnoge koruptivne radnje. Ne moraju oni da primaju mito. Vremenom se učvršćuje određeni mehanizam rada, činjenja usluga, a direktori podležu pritiscima zarad održanja funkcije. Želimo da nas vode ljudi koji imaju nove ideje, koji rade svoj posao i svesni su da je držanje dnevnika njihova primarna profesija – objašnjava Sokić, dodajući da u prosveti postoji 30.000 ljudi koji nemaju punu normu časova, a mnogi su dobili posao na neobičan način.
On ističe da će osoba koja je svesna da ima ograničen mandat, da će najduže osam godina biti direktor, mnogo obazrivije i korektnije obavljati svoj posao i doslednije sprovoditi volju kolektiva.
– U prosveti ima mnogo prostora za malverzacije, ali da bi neko besplatno otišao na more neophodno je da ekskurziju organizuje pet puta. Osoba koja je kraće na direktorskoj funkciji željna je da se dokaže, da sprovede nove ideje i da bude u korektnim odnosima sa kolektivom. Neće imati toliko vremena da iskorišćava svoj položaj – ističe naš sagovornik.
Inicijativu Foruma beogradskih gimnazija podržava i Forum srednjih stručnih škola. Milorad Antić, predsednik ovog sindikalnog udruženja, podsetio je da je Srđan Verbić, ministar prosvete, krajem marta, govoreći na Skupštini Društva direktora Srbije, istakao da je neophodno osmisliti mehanizam za češće menjanje direktora upravo zbog korupcije i činjenice da mnogi od njih zaborave primarnu profesiju.
Takođe, Antić naglašava da će se zalagati za uvođenje stručne komisije koja bi odlučivala o disciplinskim prekršajima zaposlenih.
– Država gubi ogroman novac jer direktori imaju suvereno pravo da pokrenu postupak i odlučuju o sudbini onoga za kojeg procene da je prekršio pravila službe. Nažalost, često pogreše, pa na sudu izgube spor protiv kolege koji ih tuži. Iz budžeta se isplaćuje odšteta i sudski troškovi. Od izgubljenog novca mogla je da se izgradi još jedna škola – objašnjava naš sagovornik.
Koliko je slatka direktorska fotelja pokazala je i prašina koja se, pre nekoliko meseci, podigla oko ograničenja mandata dekanima. Krajem maja Skupština Srbije potvrdila je da se rektori, dekani ili direktori univerziteta biraju na tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora, o čemu je „Politika” izveštavala. Tom prilikom je profesor dr Marko Atlagić, član Odbora za prosvetu i nauku, izjavio za naš list da su pojedini dekani na funkciji bili čak 24 godine, a, kako bi ostali što duže menjali su i po jedno slovo u nazivu visokoškolskih ustanova kojima rukovode.
----------------------------------
Ministarstvo prosvete: Profesionalizacija direktora
Snežana Marković, pomoćnik ministra prosvete zadužena za srednje obrazovanje, vaspitanje i obrazovanje odraslih, ističe da je ograničenje broja mandata direktora suprotstavljeno potrebi za profesionalizacijom rukovodilaca obrazovnih ustanova.
– To što je neko dobar nastavnik ne znači da će biti uspešan direktor. Predstavnici sindikata imaju svoje predstavnike u Radnoj grupi zaduženoj za izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, javne rasprave su u toku i saslušaćemo sve strane – izjavila je Markovićeva za naš list. Pred poslanicima će se, prema njenim rečima, sigurno naći nekoliko novina vezanih za izbor direktora. Naime, ukoliko izmene i dopune Zakona zažive, na izbor direktora znatno više će uticati nastavničko veće. Školski odbor će odlučivati o izboru samo onih kandidata koji imaju podršku 50 odsto članova nastavničkog veća. Do sada je školski odbor mogao da izabere rukovodioca kojeg kolektiv ne podržava.
.jpg)
