Izvor: Politika, 26.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško dokazive greške lekara
Malo je advokata koji pristaju da se prihvate isterivanja prava na nadoknadu štete pacijentima zbog nesavesnog lečenja
Verovatno najdelikatnija prava pacijenata koja su "ušla" u zakon tiču se prava na naknadu štete. Izričito je navedeno da pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Ovo pravo pacijenata uposlilo je mnoge beogradske advokate, ali, zanimljivo je – ne da zastupaju oštećene bolesnike, već da "brane" lekare poznatih bolnica i klinika od pacijenata, koji, kako nam je objasnio jedan od ovih advokata, "lažu i kukaju, izmišljaju, da bi bolnicu mogli da tuže i dobiju odštetu". Ovaj advokat nam odmah daje na znanje da se ne bavi "privatnim licima", već samo postupa po zahtevu poznatih klinika i bolničkih centara koje ga angažuju, mada, uzgred budi rečeno, zastupa jednog od haških optuženika, koji se od izručenja tribunalu godinama branio lekarskim dijagnozama, izveštajima i smeštanjem po bolnicama.
Drugim rečima, malo je advokata koji pristaju da se prihvate isterivanja prava na nadoknadu štete pacijentima zbog grešaka u lečenju, jer u Srbiji to je oblast najteže dokazivih grešaka.
Osim prava, pacijenti, naravno, po zakonu imaju i određene dužnosti. Pre svega, dužni su da se za vreme lečenja u bolnicama pridržavaju pravila ponašanja i reda u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi. Mnogo važnije je da je pacijent dužan da kada zahteva da prekine sa lečenjem, i pored upozorenja doktora na moguće posledice zbog ovakve odluke, o tome mora da da pismenu izjavu. Osim toga, pacijent mora o svom zdravstvenom stanju lekaru izneti istinite podatke, mora da se pridržava lekarskih uputstava i propisane terapije, da aktivno učestvuje u zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja...
Ako se pacijent ne pridržava ovih obaveza lekar može da mu otkaže pružanje dalje zdravstvene zaštite, izuzev u slučaju hitne medicinske pomoći. Lekar je o tome dužan da obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite unese u medicinsku dokumentaciju pacijenta.
Na kraju podsećamo građane da ukoliko nisu pregledani u okviru "zlatnih" sat vremena, imaju pravo da od lekara zatraže objašnjenje, a da je lekar dužan da građaninu objasni zašto pregled kasni.
Svojevremeno je novinar "Politike" pitao profesora dr Tomicu Milosavljevića, sad već bivšeg ministra zdravlja, koji se za vreme svog mandata zalagao za poštovanje ovog prava, zašto ono nije više zaživelo u većem broju naših ustanova. Ministar je tada građanima koji čekaju tri sata na pregled kod lekara poručio da "ne treba da budu lenji, nego treba da potraže zaštitnika prava pacijenata i pismeno zatraže objašnjenje zašto čekaju tako dugo", izražavajući iznenađenje zašto pacijenti to ne rade. Takođe je građane ohrabrio da se ne plaše da bi zbog ovakvih pritužbi sledeći put mogli da budu uskraćeni za pomoć. Ali ako se plaše, rekao je Milosavljević, "onda moraju da budu strpljivi i da čekaju narednih desetak godina da se polako isprave sve ružne navike iz prakse".
[objavljeno: 26.12.2006.]
