Srednjoškolci (ne)dovoljno pismeni  

Beograd -- Kao uzroci nepismenosti srednjoškolaca u Srbiji navode se slabosti školskog plana i programa, nezainteresovanost učenika za čitanje, kao i način života.

Ukoliko izuzmemo faktor nemotivisanosti profesora, jer profesorka sa kojom je B92 razgovarao to svakako nije, kao uzrok nedovoljne pismenosti ostaju nezainteresovanost učenika i školski plan i program koji na godišnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nivou predviđa skroman broj časova posvećenih pravopisu i gramatici.

"Mislim da imamo četiri časa pravopisa, tako da bi moglo da bude više časova. S druge strane, mi kroz pismene zadatke, domaće zadatke, uvek možemo da ih upućujemo i popravimo", kaže profesorka srpskog jezika i književnosti Mirjana Porobić.

Ona smatra da ima dosta nezainteresovanosti, jer učenici smatraju da je to nevažno. Kako profesorka Porobić kaže, važno je pokazati znanje iz biologije i dobiti 5, na koji način i uz koje pravopisne ili gramatičke greške je to znanje prikazano, u drugom je planu.

Mali test za učenike

Ekipa Jutarnjeg programa B92 posetila je Prvu beogradsku gimnaziju i postavila nekoliko pitanja.

Da li se kaže plačući ili plakajući?

- Plakajući. Zbog glagola plakanje, nastaje plakajući.

- Kaže se plačući. Ne znam tačno, postoji glasovna promena, zbog toga se menja "k" u "ć".

Pravilno je reći "plačući". Glagolski prilog sadašnji gradi se dodavanjem nastavka "ći" na treće lice množine prezenta glagola koji u ovom slučaju glasi "plaču".

Da li se kaže delikvent ili delinkvent?

- Delikvent, bez "n".

Pravilno je reći "delinkvent" jer ova reč potiče od latinske reči "delinquere".

Da li se glagol "trebati" menja po licima?

- Da, menja se.

- Kada mi nešto trebamo, onda se menja, a trebalo bi uraditi nešto i treba da uradim nešto, tad se ne menja.

- Kaže se trebalo bi, treba da, ja trebam da - tako se ne kaže; ali kao glagol može da se menja - trebam, trebaš, treba.

Kao glavni glagol "trebati" se menja po licima, a kao pomoćni ne.

2 0

Dodajte komentar