Srednja škola biće jednu, dve i tri godine  

Srednja škola biće jednu, dve i tri godine

BEOGRAD - Osnovna škola će počev od školske 2003/04. godine trajati devet godina, srednja jednu, dve ili tri godine, u zavisnosti od tipa škole, a polazak u školu sa šest godina se odlaže za period kada za to bude dovoljno materijalnih mogućnosti - predloženo je juče na konferenciji o reformi obrazovanja u Srbiji, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je predstavljen drugi talas reforme obrazovanja.

Drugi talas reformi će, prema rečima Ljiljane Lefkov, predstavnika Komisije za razvoj školskog programa, obuhvatiti promenu kurikuluma, nastavnog plana i programa u osnovnoj i srednjim školama.

Obavezno obrazovanje će, ukoliko se složi nastavni kadar koji učestvuje u polemici na konferenciji, trajati devet godina i odvijati se u tri ciklusa. Prvi ciklus je razredna nastava koja će se odvijati u prvom, drugom i trećem razredu, drugi ciklus čini predmetna nastava u četvrtom, petom i šestom, a u trećem ciklusu će se nastavnici truditi da formiraju sposobnosti apstraktnog mišljenja kod dece i to u sedmom, osmom i devetom razredu. Završni ispit, matura, u obaveznom obrazovanju će se pripremati na nacionalnom nivou i odvijaće se u osnovnim školama. Srednje obrazovanje će trajati jednu, dve ili tri godine, u zavisnosti od vrste škole i njenih potreba i odvijaće se u tzv. opšteobrazovnim srednjim školama - gimnazijama (tri godine) i srednjim stručnim školama (jednu, dve ili tri godine). Svaka škola će imati mogućnost da definiše specifičan profil za koji đak može da dobije licencu, prema određenoj proceduri. Po završetku gimnazije maturanti će polagati opštu maturu, koju pod posebnim uslovima mogu da polažu i učenici trogodišnjih srednjih stručnih škola. Stručnu maturu mogu da polažu srednjoškolci po završetku drugog ili trećeg razreda srednje stručne škole, dok će po završetku prvog razreda srednje stručne škole učenik dobiti potvrdu o osposobljenosti za obavljanje određenih poslova.

Izmena nastavnog programa će se odvijati u okviru novoformiranih obrazovnih oblasti: društvenih nauka, filozofije i kulture, jezika i komunikacija, matematike, prirodnih nauka i tehnologija, umetnosti i fizičke i zdravstvene kulture. Kako je objasnila Ljiljana Lefkov, oblasti su formirane kako bi se izbeglo nepotrebno ponavljanje gradiva i preklapanje nastavnih sadržaja, kako bi se srodni sadržaji iz različitih predmeta obrađivali vremenski usklađeno i gradivo bilo prilagođeno uzrastu deteta.

Kurikulum će biti 'podeljen' na osnovni - nacionalni kurikulum, i školski kurikulum. Osnovni će obuhvatiti sve sadržaje regulisane na nacionalnom nivou, odnosno listu bazičnih predmeta: srpski, matematiku, strani jezik i maternji jezik (za pripadnike nacionalnih manjina), listu izbornih predmeta i minimalni i maksimalni broj časova. Okvirni je osnova za formiranje školskog kurikuluma koji će činiti sadržaji o kojima odlučuje škola, kako bi zadovoljila svoje potrebe. Kako je za 'Blic' rekla Ljiljana Lefkov, pošto je predlog Komisije predstavljen učesnicima konferencije, oni su dobili zadatak da u okviru radnih grupa raspravljaju o ovom predlogu, dopune ga, poboljšaju i onda je on spreman za primenu - kroz obuke nastavnog kadra, seminare... J. S. Završni ispit

Prema novom programu, biće poboljšan kvalitet prijemnog ispita za srednje škole iz srpskog jezika i matematike za 2003. godinu. Prijemni 2004. će se sastojati od polaganja iz oblasti srpskog, matematike i prirodnih nauka (gradivo sedmog i osmog razreda). Oni đaci koji će 2006. pokušati da upišu srednje škole imaće probni završni ispit iz oblasti koje će biti definisane do kraja 2004. godine, dok će 2007. godine, kada prva generacija bude završavala deveti razred, imati obavezni završni ispit.

0 0

Dodajte komentar