Izvor: Politika, 22.Dec.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija do daljeg bez policije za životinje
Inicijativa za osnivanje posebne službe neostvarena, od MUP-a Srbije se očekuje da rasvetljava slučajeve zlostavljanja životinja
Moguće osnivanje policije za životinje, koja bi štitila životinje od ljudi, ali i ljude od životinja, nedavno je uzburkalo javnost i pokrenulo pitanje zbog čega nam je ovakva služba uopšte potrebna. Glas protiv digla su udruženja za zaštitu životinja, naročito zbog ideje da ova služba, koju bi, prema toj ideji,činili pripadnici komunalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << službe, štiti i ljude od napada pasa lutalica.
Zagovornik ove ideje bio je Saša Rokvić, doskorašnji zamenik sekretara za privredu Beograda, koji je pre nekoliko dana, posle prave bure negodovanja nevladinih organizacija, smenjen sa funkcije na kojoj se nalazio. On je naveo u medijima da nikakva odluka niti procedura nisu pokrenute, već je njegova ideja bila da se „uredi ta oblast zbog velikog broja napada pasa na ljude”. Umesto bilo kakve realizacije – usledila je njegova smena.
U Skupštini Beograda pokušali smo da saznamo da li će biti osnovana ovakva služba u glavnom gradu i da li je Saša Rokvić smenjen zbog izjave da policija za životinje treba da štiti i ljude od napada životinja, ali odgovor nismo dobili.
– Ideja o osnivanju službe koja će štititi i životinje i ljude nema utemeljenja u zakonu i dobro je da se od nje odustalo. U ovom trenutku mi nemamo uslove za osnivanje policije za životinje. Postavlja se pitanje da li nam je ona zaista neophodna, jer je, prema članu zakona, policija dužna da izađe na teren u svim slučajevima mučenja i ubijanja životinja – navodi za „Politiku” Milica Ranković, predsednica Udruženja za zaštitu životinja „Feniks”.
Na naše pitanje da li se policija odaziva pozivima građana kada je reč o zlostavljanju i ubijanju životinja, Rankovićeva odgovara da pripadnici MUP-a uvek izađu na teren po pozivu građana – kada je reč o drastičnom slučaju.
– Umesto posebne službe, trebalo bi svi policajci da prođu obuku o dobrobiti životinja, ali i da se poveća broj ljudi u MUP-u, kako bi moglo da se odgovori na svaki poziv – smatra Milica Raičević.
Pod drastičnim slučajevima smatraju se svi oni u kojima se životinje muče i ubijaju, a jedan od ovakvih slučajeva dobro je poznat javnosti: 2010. godine keruši Mili odsečene su sve četiri šape, a počinilac ovog krivičnog dela do danas nije pronađen. Pre nekoliko dana u Jagodini je čovek tukao svog posustalog konja, zbog čega je tamošnja policija podnela krivičnu prijavu protiv batinaša.
Ideja o osnivanju policije za životinje po ugledu na one u inostranstvu nastala je pre nešto više od tri godine, kada se krenulo u njenu realizaciju, ali ni tada, kao ni sada, nisu postojali zakonski okviri da se ovakva služba osnuje. Tada je bilo predviđeno da pripadnici MUP-a, a za Beograd je bilo planirano između osam i deset policajaca, prođu specijalnu obuku u inostranstvu i da budu angažovani u posebnoj službi – policiji za životinje, kaže za „Politiku” Vladimir Terzin, doktor veterinarske medicine, jedan od inicijatora ovog projekta, koji je u to vreme bio zamenik beogradskog sekretara za komunalne delatnosti.
– Imali smo ideju da se u okviru policijskih snaga oformi grupa ljudi koja bi se bavila isključivo krivičnim delima počinjenim po članu 269. Krivičnog zakona, koji se odnosi na namerno ubijanje životinje ili njeno zlostavljanje. Planirano je da policajci rade na ovakvim slučajevima, sprovode istražne radnje i prikupljaju dokaze, a zatim bi se na osnovu njihovih zaključaka podizale krivične prijave. Bio sam autor programa po kojem je trebalo da radi ova služba i u nekoliko navrata susretali smo se sa čelnicima policije kako bismo realizovali ideju. Policija je bila za to da se ona realizuje, ali prepreka je bila zakon – nije postojao zakonski okvir za osnivanje službe, baš kao što ni danas ne postoji – navodi Terzin, dodajući da je i danas zagovornik ideje da se osnuje policija za životinje.
On podseća da nije posao policije da štiti ljude od životinja, niti da kontroliše da li su psi čipovani, ali ni da se bavi napuštenim životinjama. Za to su angažovane druge službe, pre svega veterinarska inspekcija.
U Ministarstvu poljoprivrede potvrđuju za „Politiku” da je kažnjavanje nesavesnih vlasnika pod njihovom nadležnošću i podsećaju na to koje su kazne. „Ukoliko vlasnik napusti, odnosno odbaci životinju, fizičko lice će se kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara”, navode u resornom ministarstvu.
„Zlostavljanje životinja po Krivičnom zakonu predstavlja krivično delo i kao takvo se prijavljuje policiji”, saopštavaju u Ministarstvu poljoprivrede. Odgovor na pitanje da li će se ovakva služba ipak osnovati pokušali smo da dobijemo i u MUP-u Srbije, ali nam nisu odgovorili.
Iskustva drugih zemalja
Mnogi su na malim ekranima gledali emisije o policijskoj službi za životinje koja funkcioniše u Americi. Osim što po prijavama ispituju slučajeve mučenja, američki policajci deluju i u slučajevima enormnog prikupljanja kućnih ljubimaca koji su zanemareni jer vlasnik o njima ne može da brine. Policajci za životinje funkcionišu i u Holandiji i u Nemačkoj, ali nemaju sve zemlje u Evropskoj uniji ovakve službe, kaže Vladimir Terzin.
Dejana Ivanović
objavljeno: 22.12.2014.
.jpg)
