Sportisti žele u biznis, a vlast da se okoristi  

Sportisti žele u biznis, a vlast da se okoristi

BEOGRAD - Stvaranje institucionalnih uslova koji bi jugoslovenskim vrhunskim sportistima omogućili da deo novca zarađenog u inostranstvu ulože kod kuće, kako u postojeće ili nove klubove, tako i u izgradnju privatnih sportskih objekata i škola, postala je jedna od najaktuelnijih ne samo sportskih, već društvenih, a često >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i političkih tema. Uz investicijske prepreke, zvezdama svetskog sporta zasmetali su i pokušaji njihove političke (zlo)upotrebe. Vlade Divac, Predrag Danilović, Željko Rebrača i Jelena Dokić samo su neki od sportista, koji su u nekoliko poslednjih nedelja postavili pitanje: Ko nas tera iz Jugoslavije?

Siniša Krajčinović, predsednik Sportskog saveza Srbije, smatra da treba podsticati ulaganje vrhunskih sportista ali, isključivo, u okviru postojećih zakonskih propisa: - I postojeći Zakon o sportu omogućava sportistima da ulažu sredstva u klubove, odnosno naprave ugovor sa klubom, kojim će biti regulisana njihova upravljačka prava, na osnovu uloženog kapitala. Ne znam da li taj zakon potpuno zadovoljava njihove interese, ali će uskoro u Skupštini Srbije biti usvojen paket amandmana na postojeći Zakon o sportu, kojim će biti regulisan status klubova kao preduzeća, kao i pitanje nadzora nad sportom.

Prema mišljenju prvog funkcionera srpskog sporta, ulagačima je neophodno obezbediti poreske olakšice, kako bi njihov uloženi kapital što pre bio vraćen:

- Sportisti, kao i svi građani, moraju da poštuju zakonske propise, odnosno traže lokacije u skladu sa urbanističkim planovima i građevinskim dozvolama. Ne može jedan strelac da gradi streljanu na prostoru Mitićeve rupe na Slaviji. Nijedan američki sportista ne gradi privatni objekat u Central parku, niti engleski u Hajd parku. Inače, imam utisak da kod sportista na tom planu za sada ne postoje ozbiljne inicijative, već je više reč o medijskom eksponiranju. Ni u slučaju Jelene Dokić, koliko je meni poznato, do sada nisu obavljeni nikakvi ozbiljni razgovori na nivou Skupštine grada, odnosno Sekretarijata za urbanizam. Krajčinović tvrdi da političkih pritisaka na vrhunske sportiste više nema.

Slično mišljenje ima i Radmilo Armenulić, nekadašnji uspešni selektor jugoslovenske teniske reprezentacije. On tvrdi da je država, kad je u pitanju rešavanje ovog problema, na dobrom putu:

- Sportistima se omogućava da dobiju lokacije za izgradnju centara, uzmimo samo primer Matije Kežmana i njegovog Centra za sportove na pesku, koji se nalazi na Adi. Naravno, postoje lokacije na kojima se apsolutno ne mogu graditi privatni sportski centri ili drugi objekti. Zamislite samo kad bi, recimo, Aleksandar Šoštar tražio lokaciju na Tašmajdanu ili kad bi neko želeo da gradi objekat na prostoru Savezne skupštine. Znam da ćete me pitati za slučaj Jelene Dokić. Njoj je, kako sam pročitao, bila ponuđena lokacija, u 44. bloku na Savi, pored mesta gde ja stanujem. To je velika ledina, postoji i plac za koji se otimaju firme, jednom rečju u pitanju je izvanredna lokacija, a čuo sam da je dobila još nekoliko ponuda za izgradnju teniskog centra.Armenulić, takođe, ne prihvata ocene da su vrhunski sportisti, poput Divca i Danilovića, sada izloženi političkim pritiscima: - Klasični pritisci nisu svojstveni sadašnjoj situaciji. Sada dolaze izbori i normalno je da ljude pitaju za koga će da glasaju - smatra Armenulić.

Povlačeći paralelu između položaja vrhunskih sportista u Jugoslaviji i njihovih kolega u zapadnim zemljama, naš sagovornik je apostrofirao veliku razliku:

- Oni se nalaze 20 do 30 godina ispred nas. Ono što je za naše sportiste nova stvar kod njih je nešto sasvim normalno - zaključuje Armenulić.

Prema mišljenju Vojislava Andrića, saveznog sekretara za sport, neophodno je što pre zakonski regulisati problem ulaganja privatnog kapitala u sportske objekte i klubove: - Zakon bi trebalo da podjednako zaštiti sve eventualne ulagače, a vrhunski sportisti će u tom pogledu verovatno biti u prednosti, kako zbog većeg iskustva, tako i znatnih finansijskih sredstava. Sport i sportski objekti se prilikom privatizacije moraju zaštititi. Zato je neophodno pravno obavezati novog vlasnika da ne može promeniti namenu kupljenog objekta, odnosno da mora obezbediti da se na njemu i dalje mogu održavati sportska takmičenja.

Andrić smatra da ulaganje privatnog kapitala u klubove predstavlja sasvim drugi problem:

- Prvo treba videti koliko klubova ima šansu da se privatizuje, a za njih će važiti zakon koji važi za privatne organizacije. Deo akcija moraju da dobiju oni pojedinci koji su stvorili imidž tog kluba, jer se ne procenjuje samo vrednost objekta. Postoji nešto što se zove robna marka, a po mom mišljenju, prilikom podele akcija treba uspostaviti balans. Tako bi 50 odsto akcija pripalo onima koji su stvorili imidž kluba, a drugih 50 odsto bi otišlo na dokapitalizaciju.

Savezni sekretar za sport ima nešto drugačije mišljenje od ostalih sagovornika 'Blica' o pritiscima politike na vrhunske sportiste: - Sport nije nigde van uticaja politike, ali je za njega, zbog promena do kojih dolazi posle smene vlasti, bolje da bude što manje zavisan od nje. Podsetio bih da je posle 5. oktobra u Srbiji nestalo oko 1.000 klubova, koji su do tada direktno zavisili od ranijih političkih sponzora sa vlasti.

Andrić je izrazio pozitivno mišljenje o projektu koji u Partizanu sprovode Divac i Danilović:

- Oni ne žele da Partizan bude samo njihovo vlasništvo, već nastoje da stvore klub akcionara, bivših igrača i prijatelja crno-belih. Divac i Danilović su ukazivali na lošu praksu da su ljudi bliski politici sponzori kluba, koji je nedavno bio u vrlo teškoj situaciji. Dobro je što se Crvena zvezda digla, ali njen koncept treba da se zasniva na moći sponzora akcionara, a ne na bliskosti sa predstavnicima politike na vlasti - naglašava Andrić. Z. Kecman - K. Besarović Sličnost Dokićeve i Selešove

Jelenu Dokić sam poslednji put video pre dve godine. Nju treba pustiti na miru i ljudi ne treba da se mešaju u njenu karijeru. Da li će ona ostati ili otići, ne mogu da prognoziram. U Jugoslaviji su je lepo primili, dobila je diplomatski pasoš, a sva priznanja je i zaslužila. Kad je svojevremeno Monika Seleš odbila da dalje igra za jugoslovensku reprezentaciju, najavio sam da će zatražiti američko državljanstvo. To isto neću sada da kažem i za Jelenu, samo se prisećam situacije sa Monikom - podseća Radmilo Armenulić.

0 0

Dodajte komentar