Izvor: Blic, 30.Jul.2016, 09:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA U Srbiji od početka godine 30 žrtava, 10 maloletnih

U svetu se danas obeležava Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima koji Srbija dočekuje sa podatkom da je od početka godine identifikovano 30 žrtava, od kojih je 10 maloletnika.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić navodi da je prošle godine identifikovano ukupno 40 žrtava, a da je za prvih sedam meseci ove godine već identifikovano 30 žrtava.

- Prošlu godinu je obeležio nešto manji broj identifikovanih žrtava, a pretpostavljamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je uzrok tome migrantska kriza, jer su najznačajniji resursi koji obavljaju preliminarnu idemntifikaciju žrtava bili usmereni upravo na tu grupu - rekla je Tanjugu Kljajić koja upozorava i da je jedna od manjkavosti sistema što počinioci složenog, gnusnog, krivičnog dela ne bivaju adekvatno kažnjeni.

Takođe, kako kaže, prošle je godine zabeležen veliki porast maloletnih žrtava trgovine ljudima, a ove godine je od 30 identifikovanih žrtava 10 bilo maloletnih.

Navodi i da se može reći da je u Srbiji seksualna eksploatacija najzastupljeniji vid.

- I kod maloletnika, takođe, preovlađuje seksualna eksplatacija pa tako imamo pet devojčica koje su žrtave trgovine ljudima - rekla je Kljajić, koja navodi da su prisutni i ostali vidovi eksploatacija - radna, među maloletnicima prinuda na prošnju, prinudni brak...

Kljajić kaže da je centar od početka godine imao 27 prijava sumnje na trgovinu ljudima među migrantskom populacijom, ali da nijedna žrtva nije identifikovana.

- Važno je napomenito da je jako teško, gotovo nemoguće, identifikovati žrtvu trgovine ljudima u fazi tranzita. Imajući u vidu da je žrtva zainteresovana da što pre stigne u zemlju odredišta ona pokušava, čak i ako je bilo nekih vidova eksploatacije, da to prikrije samo da bi se domogla zemlje u koju je krenula - napominje Kljajić.

Prema njenim rečima, od 27 prijavljenih slučajeva kod osam postoji visoki rizik da će upravo oni biti žrtve u zemlji u koju su se zaputili.

- Ništa nismo mogli da uradimo. Te su osobe odbijale svaku vrstu pomoći iako smo uspeli da obavimo detaljan intervju sa njima - navodi Kljajić, uverena da je u tom smislu neophodno omogućiti neku vrstu međugranične saradnje kako bi se te osobe pratile i dobile pomoć.

Svepristutan problem - i muškarci eksploatisani

Katarina Ivanović iz ASTRE, nevladine organizacije koja se bavi borbom protiv svih oblika trgovine ljudima, kaže da je ta organizacija preko SOS telefona za pomoć žrtvama imala više od 2.000 poziva, a da je identifikovano 10 žrtava.

- Početak ove godine je karakterističan zbog toga što smo imali nekoliko slučajeva radne eksploatacije muškaraca u Francuskoj što nije bilo karakteristično za prethodne godine sa izuzetkom 2014. gde je, takođe, radna eksploatacija bila dominantan oblik - kaže Ivanović koja se slaže da je najčešći oblik ipak seksualna eksploatacija kojoj su izložene žene i devojčice.

Ona ističe i da ASTRA od početka godine nije identifikovala maloletne žrtve trgovine ljudima, ali da zvanični podaci iz prošle godine govore da je čak 60 odsto dece od ukupno identifiovanih žrtava trgovine ljudima.

Ivanović upozorava i da poslednji izveštaj američkog Stejt departmenta govori da ''Srbija nije ispunila minimalne standarde u procesu suzbijanja trgovine ljudima''.

Kako kaže, država bi trebalo da poboljša kapacitete kako u policiji tako i u ostalim institucijama koje su relevantne u toj oblasti, pa i u pružanju socijalnih usluga i iskorišćavanju kapaciteta NVO, ali su istovremeno potrebni bolja koordinacija i saradnja državnih institucija i NVO.

Ivanović se slaže da su izbeglice i migranti ranjiva kategorija koja može da bude izložena trgovini ljudima, kao i da je u tim slučajevima bilo problema prilikom identifikacije žrtava trgovine ljudima.

Kljajić i Ivanović se slažu da je neophodna edukacija građana, posebno najmađih, kako ne bi postali žrtve trgovine ljudima.

- I dalje u našem društvu vladaju različite vrste predrasuda i stereotipa kada su u pitanju žrtve trgovine ljudima. I dalje se suočavamo sa tim da ljudi misle da se to ne dešava u našoj zemlji, a podaci pokazuju da je ovaj problem sveprisutan u svim zemljama nebitno da li su razvijene ili ne - objašnjava Ivanović koja dodaje da bi trebalo više raditi na prevenciji i edukaciji.

S druge strane, Klajić kaže da centar zajedno sa Ministarstvom prosvete, MUP-om, Unitas fondom realizuje projekat koji podrazumeva ulazak ove teme u škole i to da bude stalni program Ministarstva prosvete.

Rezolucijom Generalne skupštine UN 30. jul je ustanovljen kao Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja pažnje globalne javnosti na sveprisutnost tog problema.

Nastavak na Blic...